Прескочи до главног садржаја

ГОРОЦВЕТ

ГОРОЦВЕТ (Adonis vernalis), вишегодишња зељаста биљка из породице љутића (Ranunculaceae). Ризом му је кратак, снажан, са многобројним дугачким, задебљалим црним кореновима. Стабло му је голо, усправно, високо 20--45 цм. Листови су му двоструко до четвороструко перасто издељени на ситне линеарне режњеве. Цветови појединачни, вршни, 4--8 цм у дијаметру са 10--20 издужено-елиптичних жутих круничних листића. Плодови су голе или длакаве ахеније, груписане у вршну, главичасту творевину. Цвета рано, од краја фебруара до краја априла. Настањује суве степске површине и пашњаке, као и ксерофилне кречњачке камењаре. Претежно је распрострањен у степској зони Панонске и Влашке низије, Добруџе, Украјине, Русије, на исток преко Казахстана до западне Монголије. Спорадично се налази у централној Европи, Шпанији и јужној Шведској, где су његова станишта остатак постглацијалних степа. У Србији је распрострањен на лесним платоима Фрушке горе, Тителског брега, у Делиблатској пешчари, североисточној и источној Србији. Свуда је у повлачењу због уништавања станишта и неконтролисаног сакупљања. Г. је и отровна и лековита биљка јер садржи кардиотоничне гликозиде адонидозин, адонитоксин и адониверозид. Род Adonis обухвата око 30 врста распрострањених у Евроазији. У Европи има 10 врста, у Србији расту још три једногодишње биљке овог рода, које се одликују скерлетно-црвеним, наранџастим или жутим латицама: A. flammea, A. aestivalis и A. microcarpa. Настањују сегетална станишта, обично културе житарица.

ЛИТЕРАТУРА: М. Гајић, „Adonis L.", у: М. Сарић (ур.), Флора Србије, 1, Бг 1992; J. R. Akeroyd, „Adonis L.", у: T. G. Tutin и др. (ур.), Flora Europaea, 1, Cambridge 1993; М. Сарић, Лековите биљке СР Србије, Бг 1989.

В. Стевановић