ГОРЊА СПРЕЧА

ГОРЊА СПРЕЧА, микрорегија у североисточној Босни, у горњем делу слива реке Спрече, десне притоке реке Босне, у чијем су склопу делови општина Калесија, Живинице и Лукавац у Федерацији БиХ, као и Шековићи, Oсмаци и део општине Калесија у Републици Српској. Микрорегија се пружа правцем исток--југоисток -- запад--северозапад, између села Снагово и Модрачког језера. Микрорегија у морфолошком смислу представља ерозивну котлину -- депресију, испресецану многобројним раседима са разгранатом хидрографском мрежом. Она представља једну од три секундарне депресије у долини реке Спрече (друге две су Доња Спреча и Тузланска котлина). Ерозивна котлина Г. С., испуњена плиоценим стенама, образована је у олигомиоцену, када су настали и динарски венци. У рељефу котлине јављају се многе терасе и прегиби. Северним ободом котлине води магистрални пут Зворник--Тузла и железничка пруга Тузла--Живинице--Калесија--Зворник. На северу је котлина оивичена планином Мајевицом, на југоистоку Јаворником, а на југозападу Коњухом. У Г. С. влада умереноконтинентална клима. Спреча, централна река Г. С., извире испод Веље Главе (594 м, општина Шековићи). Кроз микрорегију река изразито меандрира. Са леве стране прима две велике притоке Гостиљу и Турију, а по изласку из Спречког поља, југозападно од Тузле, прима главну десну притоку Јалу. Значајни хидрографски објекат је језеро Модрац (17 км²), подигнуто 1963/64. за потребе индустрије Лукавца (Средња Спреча). Због уређене плаже језеро лети привлачи велик број туриста. Између реке Спрече и планине Мајевице простире се тузлански басен угља и соли. Г. С. је добро саобраћајно повезана са широм околином, природно је оријентисана према северозападу и долини Босне код Добоја, као и долини Дрине код Зворника. Тим правцем изграђени су магистрални пут и железничка пруга. Постоји и пут подневачког правца, који повезује Посавину код Жупање преко Тузле и Г. С. са Сарајевом, као и железничка пруга Брчко--Тузла--Бановићи, која пролази западном периферијом микрорегије**.** Поред пољопривреде већи део активног становништва Г. С. запослен је у грађевинарству, експлоатацији угља (рудник мрког угља „Ђурђевик" и рудник лигнита „Дубраве"), дрвној индустрији (фабрика намештаја „Коњух" у Живиницама), месној и металопрерађивачкој индустрији. Већинско становништво Г. С. чине Бошњаци. Етничка структура према подацима пописа становништва из 1991: општина Калесија, која је обухватала и данашњу општину Осмаци -- Бошњаци 79,5%, општина Живинице -- Бошњаци 80,3%, општина Лукавац -- Бошњаци 66,7%, општина Шековићи -- Срби 93,8%. У Г. С. налазе се само два мала града -- Живинице (11.947 становника 1991) и Калесија (2.208 становника) -- док су остало мала села, изграђена по ободу котлине или њеним странама. Главни гравитациони центар је Тузла, која је у непосредној близини Г. С.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. П. Паунковић, „Спреча", ГГД, 1934, 20; 1935, 21; Џ. Тосунбеговић, Горња Спреча -- прилози за монографију са посебним освртом на прошлост калесијског подручја, Калесија--Осмаци 2007; Статистички годишњак Републике Српске, Бл 2009; Тузлански кантон у бројкама, Сар. 2012.

Д.ејан Шабић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)