ГОРИЦА

ГОРИЦА, манастир Епархије горњокарловачке на Кордуну, смјештен између потока Радоње и реке Коране. Назив је добио по старом граду Горици у непосредној близини, који је касније назван Будачки. Изградња православне цркве у овом мјесту везана је за досељавање Срба на Кордун, који су имали задатак да бране Аустријску царевину од упада Турака. Прве породице досељене су у мјеста Горњи и Доњи Будачки 1685. Тачна година настанка цркве није позната, али се може претпоставити да је саграђена крајем XVII или почетком XVIII в. Прва црква посвећена Св. Михаилу и Гаврилу била је дрвена, а замијењена је зиданом за вријеме владике Данила Јакшића (1750--1771), који је 1755. царици послао молбу за дозволу градње, али црква није била саграђена ни 1765. Када је 1777, послије укидања Костајничке епископије, Свети Синод Карловачке митрополије Карловачку епархију раздијелио на котаре и протопрезвитеријате, у Доњем Будачком било је сједиште Будаштанског протопрезвитеријата који је касније пренет у Карловац и назван Карловачко намјесништво, што говори о важности ове цркве. Иконостас је настао 1872. Највећа страдања манастира збила су се током II свјетског рата када је црква запаљена и порушена, а обновљена је тек 1963. када је највјероватније и дошло до промјене посвете цркве Св. апостолима Петру и Павлу. За вријеме рата 1995. црква и парохијски дом су опљачкани и девастирани, а обнова је почела неколико година касније. Године 2007. епископ горњокарловачки Герасим прогласио је овај комплекс манастиром Пресвете Богородице Тројеручице, када је саграђена капела са истом посветом, освештана 2013. Исте године капелу су осликали Војислав Луковић и чланови његовог атељеа, а иконе за иконостас израдиле сестре из манастира Пресвете Богородице из Скопља. Главну цркву 2012. осликао је Борислав Живковић са сарадницима, а иконе за иконостас израдило је 2010. сестринство Тројеручице из Шибеника.

ЛИТЕРАТУРA: Ф. J. Фрас, Цјеловита топографија Карловачке Војне крајине, Госпић 1988; М. Радека, Горња Крајина -- Карловачко владичанство, Зг 2010; Манастир Доњи Будачки, Бг 2010.

С.њежана Орловић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)