ГОРА

ГОРА, планинска микрорегија смештена јужно од Метохијске котлине. Обухвата површину од 295 км², са 19 насеља од којих је једно град, а по попису из 1991. имала је 17.574 становника. Дужина границе општине Г. износи 116,2 км, од чега је 51 км са Македонијом и 43 км са Албанијом. Јужну и источну границу Г. представљају гребени западног дела Шар планине и планине Враца високи преко 2.000 м, западну границу државна граница према Албанији са планином Коритник, а на северу Г. се граничи са општином Призрен, где је планина Ошљак (2.212 м). Геолошку основу планинског комплекса Шар планине чине метаморфити палеозојске старости, метаморфити пермо--тријаске старости (западне падине Шар планине), карбонатни седименти средњег и горњег тријаса и др. Највећи део територије у морфолошком погледу обухвата међупланинску депресију и планине у окружењу. Заступљени су различити генетски типови квартарне старости, међу којима доминирају облици глацијалног рељефа. У међупланинској депресији доминирају плавинске лепезе и терасе, стеновити блокови и бедеми од моренског материјала, а испод планинских врхова и гребена -- циркови са стрмим, стеновитим странама (50--400 м). Испод циркова налазе се многобројне дубоке долине (напуштени валови плеистоценских ледника модификовани флувијалном ерозијом). Магматске интрузивне стене (диорити, сијенит--диорити, монцонити и гранодиорити) концентрисане су јужно од Драгаша (око села Млика, Диканаца и Кукуљана). Кварцита има око Драгаша -- Лештанске и Радешке реке. У рељефу Г. између усечених долина јављају се брежуљкасто-валовите падине и косе, које се ступњевито спуштају до Призренске Бистрице и Плавске реке. Висинска разлика од Плавске реке и Бистрице до највиших врхова Шар планине и Враце износи 1.500 м. Северно од Плавске реке налази се планина Коритник (2.393 м). Испод зоне са доминантним ледничким рељефом су крашке површи Ђерман и Рудине на 1.200 м, Става и Шулан на 1.200--1.400 м, а Мрско поље на 1.500 м. Северно од Призренске Бистрице је планина Ошљак. Због изразите разлике у висинама у Г. су заступљени различити типови планинског климата. У међукотлинској депресији и суподини Шар планине до 1.200 м заступљен је субалпски климат (јануар--фебруар од -0,5 до -1,5°С; јул--август од 18 до 20°С), у зони 1.200--1.700 м -- високопланински (алпски) климат (јул--август од 12 до 15°С; 900--1.100 мм), у зони 1.700--2.200 м -- климат алпских пашњака (јул--август до 10°С; до 180 дана под снежним покривачем), изнад 2.200 м -- високоалпски климат планинских камењара и сипара (до 220 дана под снежним покривачем). У међукотлинској депресији Г. јавља се температурна инверзија, која скраћује вегетациони период (нпр. у Драгашу једино лети нису регистроване негативне температуре). Г. има развијену речну мрежу (Плавска река, Призренска Бистрица и њихове притоке). Флористички је богата микрорегија са три вегетациона појаса: шумска вегетација, зељаста вегетација (ливаде и пашњаци) и антропогена вегетација (њиве и воћњаци).

У турским дефтерима из 1452--1455. записана су скоро сва горанска села са бројем кућа, именом и презименом власника куће и са укупним приходом за поједина села. Већинско становништво су Горанци српског матерњег језика и муслиманске вероисповести, а има и осталих етничких припадника (највише Албанаца). Горанци већином славе Ђурђевдан, када се у Г. одржавају многобројне културно-уметничке манифестације. На раније православно српско становништво подсећају многи топоними у Г. (нпр. Црква, Свињске рупе, Петрова њива, Марићеве њиве и др. у селу Кукуљане). Велик број Горанаца живи и ради у централној Србији. Мушкарци Горанци настављају традицију својих предака и раде као посластичари, угоститељи, у индустрији и грађевинарству. Носиоци савременог привредног развоја Г. су мања предузећа. У Драгашу је концентрисано око 70% занатске и трговинске делатности Г. Једино градско насеље у Г. и општински центар од 1934. је Драгаш (1991. имао је 1.018 становника), лоциран на 1.020--1.060 м, на пространој флувио--глацијалној тераси, између Радешке и Грљеве (Љештанске) реке, 34 км југозападно од Призрена. Поред Драгаша, сеоска насеља у Г. су: Бачка, Брод, Враниште, Глобочица, Горња Рапча, Горњи Крстац, Диканце, Доња Рапча, Доњи Крстац, Зли Поток, Крушево, Кукуљане, Лештане, Љубовиште, Млике, Орчуша, Радеша и Рестелица.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Лазаревић (ур.), Шарпланинске жупе Гора, Опоље и Средска -- одлике природне средине, Бг 1994; Д. Антонијевић, М. Радовановић (ур.), Шарпланинске жупе Гора, Опоље и Средска -- антропогеографске -- етнолошке, демографске, социолошке и културолошке карактеристике, Бг 1995; Б. Дерић (ур.), Шарпланинске жупе Гора, Опоље и Средска, друштвено-економски развој (прошлост -- садашњост -- будућност), Бг 1997.

Д.ејан Шабић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)