Прескочи до главног садржаја

ГОЈАЗИТ

ГОЈАЗИТ, минерал из групе фосфата, састава SrAl3(PO4)2(OH)5xH2O. Безбојан, љубичаст, наранџаст, или медножуте боје, прозрачан до провидан. Савршене цепљивости, сјаја масног до смоластог, бисерног по правцима цепљивости. Релативне тврдине 4,5 -- 5, специфичне масе 3,3. Кристалише ромбоедарски. Јавља се у псеудо-тесералним или табличастим ромбоедарским кристалима. Ромбоедарске пљосни често имају хоризонталне стрије. Такође се јавља у детритичним валутцима и зрнима или масивним агрегатима. Настаје магматски у карбонатитима, у гранитским пегматитима и хидротермално у зонама аргилитске алтерације. У наносима и седиментним стенама учествује као механички детритус, а јавља се и у каолинитским глинцима пореклом од вулканских туфова. Нема практичну примену. Мада је г. откривен у провинцији Minas Gerais у Бразилу 1884, назив је добио по суседној провинцији Goyaz. Г. је констатован у Републици Српској. Појава новог варијетета г. богатог неодимијумом откривена је у карстним бокситима Власенице у источној Босни. У лежишту Назда образује зрна величине испод 0,1 мм, која испуњавају микропоре и микропрслине између бокситних оолита. Образован је процесима бокситизације глиновитог материјала прикупљеног у палеокарстним депресијама. У Власеници је први пут утврђен овакав начин његовог постанка у природи.

ЛИТЕРАТУРА: M. A. Damour, „Note sur un nouveau phosphate d'alumine et de chaux, des terrains diamantifères", Bulletin de la Société Minéralogie de France, 1884, 7; Z. Maksimović, Gy. Pantó, „Neodymian goyazite in the bauxite deposit of Vlasenica, Yugoslavia", Tschermaks Mineralogische und Petrographische Mitteilungen, 1985, 34, 2.

А. Пачевски