ГОЈАЗИТ
ГОЈАЗИТ, минерал из групе фосфата, састава
SrAl3(PO4)2(OH)5xH2O. Безбојан, љубичаст, наранџаст, или
медножуте боје, прозрачан до провидан. Савршене цепљивости, сјаја масног
до смоластог, бисерног по правцима цепљивости. Релативне тврдине 4,5 --
5, специфичне масе 3,3. Кристалише ромбоедарски. Јавља се у
псеудо-тесералним или табличастим ромбоедарским кристалима. Ромбоедарске
пљосни често имају хоризонталне стрије. Такође се јавља у детритичним
валутцима и зрнима или масивним агрегатима. Настаје магматски у
карбонатитима, у гранитским пегматитима и хидротермално у зонама
аргилитске алтерације. У наносима и седиментним стенама учествује као
механички детритус, а јавља се и у каолинитским глинцима пореклом од
вулканских туфова. Нема практичну примену. Мада је г. откривен у
провинцији Minas Gerais у Бразилу 1884, назив је добио по суседној
провинцији Goyaz. Г. је констатован у Републици Српској. Појава
новог варијетета г. богатог неодимијумом откривена је у карстним
бокситима Власенице у источној Босни. У лежишту Назда образује зрна
величине испод 0,1 мм, која испуњавају микропоре и микропрслине између
бокситних оолита. Образован је процесима бокситизације глиновитог
материјала прикупљеног у палеокарстним депресијама. У Власеници је први
пут утврђен овакав начин његовог постанка у природи.
ЛИТЕРАТУРА: M. A. Damour, „Note sur un nouveau phosphate d'alumine et de chaux, des terrains diamantifères", Bulletin de la Société Minéralogie de France, 1884, 7; Z. Maksimović, Gy. Pantó, „Neodymian goyazite in the bauxite deposit of Vlasenica, Yugoslavia", Tschermaks Mineralogische und Petrographische Mitteilungen, 1985, 34, 2.
А. Пачевски