ГЛУШЧЕВИЋ, Бранко

ГЛУШЧЕВИЋ, Бранко, инжењер рударства, универзитетски професор (Метковић, 14. XI 1906 -- Београд, 29. VII 1992). Студије рударства завршио је 1930. на Техничком факултету у Љубљани. Дао је велик допринос обнављању, изградњи и развоју рударства и рударске инжењерске школе у Србији после II светског рата. У периоду 1930--1941. радио је у рудницима Благојев камен, Нересница и Трепча, a у току II светског рата у рудницима у Чешкој. Хонорарно држао наставу на Рударском факултету Техничке велике школе (РФ ТВШ) у Београду, касније Рударско-геолошком факултету, а потом је као главни инжењер у Дирекцији обојених метала Министарства рударства ФНРЈ у Београду (1948--1951) технички а затим и генерални директор рудника Трепча (1951--1957). У периоду 1948--1951, на РФ ТВШ држао наставу из предмета Методе откопавања металичних лежишта. На РГФ-у је изабран 1957. за ванредног професора, а 1964. за редовног професора за предмете Истражни радови и дубинско бушење и Технологија откопавања неслојевитих лежишта. На последипломским студијама организовао је наставу из области подземне експлоатације лежишта. Био је шеф Катедре за експлоатацију лежишта (1964--1970), у више наврата биран је за шефа Рударског одсека, био је продекан и декан РГФ-а. Учествовао је у формирању Рударског института (РИ) у Земуну (1960), а саветник је више година у рудницима фосфата у Јордану. Аутор је многобројних радова, експертиза, студија, пројеката и књига (Отварање и методе подземног откопавања рудних лежишта, Суб. 1976; Истражни радови за студенте рударства, Бг 1976). За доприносе развоју и унапређењу рударства и рударске инжењерске школе додељено му је више признања и одликовања (Орден рада II степена, Орден са црвеном заставом, Почасни члан РИ и др.). Одлуком Савета Универзитета у Београду додељена му је титула почасног доктора 1992.

ИЗВОРИ: Лична архива; документација РГФ УБ.

ЛИТЕРАТУРА: Српско рударство и геологија у другој половини ХХ века, Бг 2014.

С. Вујић