ГЛИЦЕРИН
ГЛИЦЕРИН (глицерол), трохидроксилни алкохол, 1,2,3-пропан-триол,
НОСН2-СН(ОН)-СН2ОН. Безбојна, сирупаста, хигроскопна течност, без
мириса, слатког укуса, густине 1,261 g/cm^3^, тачке кључања 290 ^о^C.
Раствара се у води и алкохолу. У организмима је полазна супстанца за
синтезу триглицерида (естара г. и виших масних киселина, састојци
масти и уља), гликолипида и фосфолипида. У таквом везаном облику се
налази у животињским и биљним ћелијама. У слободном стању налази се у
крви, у концентрацији (0,032−0,187 mmol/dm^3^) која зависи од разградње
триглицерида у масном ткиву. Ослобођени г. се у ћелијама јетре може
укључити у метаболички пут разградње глукозе, при томе претворити у
пируват и даље потпуно оксидовати до угљен-диоксида и воде (што
обезбеђује енергију за ћелијски метаболизам). Г. се може укључити и
у синтезу глукозе, што га чини важним извором глукозе за време
гладовања. Г. се производи петрохемијски, синтезом из пропена, или
се добија као споредни производ при прозводњи сапуна (реакција
сапонификације). У новије време г. се добија и при производњи
биодизела трансестерификацијом биљних уља. Пречишћавањем добија се
фармацеутски г., чистоће 95,5--99%. Због својих физичких и хемијских
својстава (хемијски стабилан, компатибилан са многим супстанцама, не
изазива надражај коже и нема штетан утицај на околину) нашао је примену
у више од хиљаду комерцијалних производа. Примењује се у прехрамбеној
индустрији (10−12%; као адитив Е422 за одржавање влажности намирница и
продужавање рока трајања, као заслађивач, затим у производњи моно- и
диглицерида − емулгатора за маргарине). Користи се у индустрији лекова и
козметике (9−27%), за побољшање мекоће, влажности и мазивости разних
препарата. Примењује се у хемијској индустрији (производња синтетичких
смола: 14−32%; експлозива: 3−15%; уретана: 6%) и као растварач. Користи
се и за одржавање влажности и савитљивости целофана (5−24%) и дувана
(2−14%). Индустријска производња г. у Србији почела је 1969. у
фабрици сапуна „Мерима" (Крушевац), са почетним капацитетом од око 500
т. годишње. У фабрици сапуна „Албус" (Нови Сад) подигнут је погон за
г. 1976. истог капацитета, али је овде производња прекинута 90-их
година прошлог века. У „Мерими" се до 2000. производило 300−350 тона
г. годишње; сад се за потребе домаће привреде г. увози.
ЛИТЕРАТУРА**:** В. Јанковић, „Производња хемикалија", у: Д. Виторовић (ур.), Хемија и хемијска индустрија у Србији − историјска грађа, Бг 1997; M. Pagliaro, M. Rossi, The Future of Glycerol, Cambridge 2010.
Љ. Мандић