ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ГЛАСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, службени лист Српске цркве који излази од 1900. Имао је неколико фаза у излажењу што се манифестовало у његовој идентификацији у поднаслову, који је понекад зависио од званичног назива Српске цркве.

Г. Православне цркве у Краљевини Србији излазио је у Београду 1900--1914. као орган Архијерејског сабора Српске цркве, сходно одлуци СА Сабора из 1898: „да се богословска наука у Краљевини Србији разрађује од стручних лица и да се свештенству српском да могућност да и питања из дневне свештеничке праксе буду објашњена како треба и да се народу српском пружи духовна храна, која би га о вери, хришћанском моралу, друштвеним врлинама и грађанским дужностима обавештавала". Он је том задатку одговорио јер је убрзо постао модеран научно-богословски месечник који је поред службеног дела доносио оригиналне радове из свих области православног богословља, бележио главне догађаје из црквеног живота, давао приказе и критику богословских радова и бележио библиографију. Материјал је био распоређен у рубрикама: црквено беседништво; чланци и расправе; вести из Српске и других цркава; белешке; прикази књига и листова и некролози. У почетку је излазио једном, а потом два пута месечно. Уређивали су га: прота Добросав Ковачевић (1900--1905; 1/1907--3/1908), прота Стеван Веселиновић (1905--1906), протосинђел Платон Јовановић (3/1908--1909), професор Петар Протић (1910--1911), прота Миливој Петровић (1912), јеромонах Јосиф Цвијовић (1913--1914). У току I светског рата није излазио. Рад је обновљен одмах после рата са малим измена у идентификацији, што означава три фазе његовог излажења.

Г. са поднасловом Службени лист уједињене Српске православне цркве почео је да излази 14. VII 1920. под уредништвом проф. Атанасија Поповића (популарни Чика Таса), у формату фолио, са текстом на два ступца. Изашло је само четири броја, а онда је променио поднаслов у Службени лист Српске православне патријаршије. Под овим именом излазио је од бр. 5/1920. до краја 1939. Г. као Службени лист Српске православне цркве излази од почетка 1940. тј. од бр. 1/1940. У периоду 1920--1932. излазио је два пута, а 1932--1939. сваких десет дана или сваке недеље, 1940. два пута месечно, а у току II светског рата само једанпут месечно на осам страна. Дешавало се да изађе и као двоброј, због чега постоји разлика у количини бројева у појединим годинама. Дешавало се и да редни број године излажења буде погрешно наведен (1936). Није био богат рубрикама, осим службеног дела (извештаји и постављења) имао је и неслужбени део у којем су објављивани чланци, расправе, посланице, беседе и др., зависно од афинитета уредника, те се неких година јављају рубрике: црквени живот, црквене вести и књижевност. Часопис са најдужим стажом излажења, чак и за време II светског рата, па и у првим послератним годинама када је ометан у штампаријама ускраћивањем потребне хартије. На крају сваке године доноси библиографију. Излазио је у Београду (1920--1921), у манастирској штампарији у Сремским Карловцима (1922--1941) и потом поново у Београду. Има Уређивачки одбор, а главни и одговорни уредници били су: Aтанасије Поповић (1920--1921), Добривој Николић (1922), прота Милош Парента, ректор богословије (1922, 1924--1928), прота Димитрије Руварац (1922), свештеник Сретен Вујичић, професор богословије (1923), прота Душан Јакшић, професор богословије (1928--1933, 1935--1938), епископ моравички Платон Јовановић (1934), епископ Владимир Рајић (1938), прота Васо Шипка (1938--1940), прота Никола Алагић, секретар СА Синода (1940--1955), епископ моравички Герман Ђорић (1955), протођакон Живан Стефановић, референт СА Синода (1956--1965), Владан Поповић, професор богословије (1965--1966), епископ Сава Вуковић (1966--1967), епископ Лаврентије Трифуновић (1967--1969), епископ Данило Крстић (1969--1988), Драган Милин (1988--1997), Радомир Милошевић (1998--1999), Драгомир Сандо (од 2000). Г. издаје подлистак Православни мисионар и књиге.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Цисарж, „Црквена штампа између два светска рата", у: Српска православна црква 1920--1970, Бг 1971; Један век периодичне штампе Српске православне цркве, I, Бг 1986, Д. Сандо, „Деведесет година Гласника службеног листа Српске православне цркве", Гласник СПЦ, 2009, 10.

Р. Милошевић