ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОЗИ

ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОЗИ, нелични глаголски облици са функцијом прилога. У српском језику постоје два г. п.: г. п. садашњи и г. п. прошли. Г. п. садашњи гради се само од имперфективних глагола, и то од облика 3. л. множине презента додавањем наставка -ћи: тресу-ћи, држе-ћи, певају-ћи итд., и означава радњу која је напоредна са радњом означеном предикатом чија је он одредба, нпр. Јуче смо на станици чекали воз, разговарајући о нашим плановима. Означавајући пратилачку радњу у односу на предикатску, г. п. садашњи може бити и одредба за узрок: Видећи претеће облаке, брзо су се вратили са излета; за услов: Само вредно учећи, можемо постићи одличан успех; за начин: Певајући, враћали су се с посла; за допуштање (концесивно значење): И учећи, нећеш лако положити испит, а камоли забављајући се. По своме пореклу, г. п. прошли је некадашњи партицип презента, али у савременом српском језику, када је у реченичкој служби коју иначе имају прилози, мора имати исти субјекат са предикатом (осим када је употребљен у безличним реченицама, нпр. Од Калемегдана идући ка истоку, долази се до Скупштине) и не може имати ни граматички број ни деклинацију.

Г. п. прошли гради се од инфинитивне глаголске основе додавањем наставка -вши или -в, и то непосредно на ту основу ако се глаголска основа завршава на самогласник: (про)чита-вши, ређе (про)чита-в, или -- посредно, преко уметнутог непостојаног -а, онда када се глаголска инфинитивна основа завршава на сугласник: рек-а-вши, (о)трес-а-вши, ређе рек-а-в, (о)трес-а-в. У том облику јављају се углавном перфективни глаголи. Г. п. прошли означава радњу која се (из)вршила пре радње означене предикатом реченице чија је он одредба, нпр. Дошавши до пчелињака, застаде. -- Владавши тридесет седам година, остави владу старијему сину својему, али може означавати и радњу која се (из)вршила истовремено с предикатовом радњом, нпр. Стајали су и разговарали закрчивши пут, тј. и после ње, нпр. Легао је у постељу покривши се по глави. Означавајући пратилачку радњу у односу на предикатску, г. п. прошли може бити и одредба за узрок: И изабравши уместо живота алкохол, за њега живе и у њему сагоревају; за услов: Умео је да се радује као дете чувши радосну вест; за начин: Тада је, побледевши сва одједном, заћутала. По своме пореклу, г. п. прошли је некадашњи партицип претерита, али у савременом српском језику, када је у реченичкој служби коју иначе имају прилози, мора имати исти субјекат са предикатом и не може имати граматички број ни деклинацију.

ЛИТЕРАТУРА: М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик, I--II, Бг 1986; Р. Симић, Српска граматика, I--II, Бг 2002; Ж. Станојчић, Граматика српског књижевног језика, Бг 2010; Ж. Станојчић, Љ. Поповић, Граматика српскога језика, Бг 2012; П. Пипер, И. Клајн, Нормативна граматика српског језика, Н. Сад 2015.

Ж. Станојчић