ГЕОТЕХНИКА

ГЕОТЕХНИКА, научно-техничкa делатност која обухвата истраживање, пројектовање и извођење радова (грађевинских и рударских) у приповршинским деловима геолошке средине (стенским масама), као и њихово поправљање (геотехничке мелиорације терена). Многи сматрају г. синонимом за Инжењерску геологију. У Србији је тај термин уведен на Рударско-геолошком факултету у Београду 70-их година прошлог века (Ј. Шутић, Ј. Перић и Д. Божиновић), док се у међународној терминологији чешће сусреће термин геотехничко инжењерство, али та два термина никако нису синоними. Г. чини скуп теоријско-научних дисциплина (инжењерска геологија, механика тла, механика стена и инжењерска хидрогеологија) и практично-техничких дисциплина (земљани радови, фундирање, подземни радови и геотехничке мелиорације). Она се, у Србији, на свим нивоима образовања, изучава само на Геолошком одсеку РГФ у Београду. Под тим термином такође се подразумевају и техничке дисциплине (земљани радови, фундирање, подземни радови), које се изучавају на Грађевинском факултету и на Рударском одсеку РГФ у Београду.

Постоје и друге дефиниције г. које откривају сву сложеност овог проблема. Г. је мултидисциплинарна и у исто време интердисциплинарна научна област. Мултидисциплинарна је јер обједињује више научних дисциплина: инжењерску геологију, механику тла, механику стена, геостатику, геотехничке мелиорације, инжењерску хидрогеологију, инжењерску геофизику, инжењерску сеизмологију, техничку петрографију и др. Она је такође и интердисциплинарна област јер је настала и развија се у простору између природних геолошких наука, с једне стране, и техничких наука (грађевинарства, рударства, урбанизма и др.) с друге стране. Она се дакле, с правом може сматрати делом примењене геологије, а исто тако и делом рударске и грађевинске технике. У пракси г. се користи при изучавању тла и стенских маса, па обухвата испитивања из подручја ,,механике тла" и ,,механике чврстих стенских маса". Геотехничко инжењерство представља главне инжењерске активности -- пројектовање и конструкцију геоинжењерских објеката. Инжењерске активности су засноване на инжењерскогеолошком -- геотехничком моделу терена, а тежиште је на анализи и предвиђању понашања терена што је кључно за економичне и безбедне конструкције. Инжењерска геологија је наука која се бави истраживањем, изучавањем и решавањем инжењерских проблема и проблема заштите животне средине, који могу настати као резултат интеракције између геолошке средине и инжењерских активности, а исто тако бави се и предвиђањем настанка тих проблема као и развојем превентивних или санационих мера геолошких хазарда (Кјото протокол, 1998). За развој инжењерске геологије заслужни су радови на изградњи железница у Србији (пруге Параћин--Зајечар, 1903--1907), када су истраживања за те потребе обавили Светолик Радовановић и Димитрије Антула. Посебна заслуга за развој инжењерске геологије, међутим, припада академику М. Т. Луковићу, Б. Степановићу и М. Јањићу, који су поставили темеље београдској школи инжењерске геологије која је касније преименована у г.

ЛИТЕРАТУРА: D. P. Krynine, W. R. Judd, Principles of Engineering Geology and Geotechnics, New York -- Toronto -- London 1957; М. Јањић, Инжењерска геологија, Бг 1981; Д. Јевремовић, Д. Сунарић, „Приказ различитих термина инжењерска геологија, геотехника и геотехнологија", Зборник радова XIV симпозијума инжењерске геологије и геотехнике, Бг 2012.

Д. Сунарић