ГЕОГРАФСКИ ИНСТИТУТ „ЈОВАН ЦВИЈИЋ" САНУ

ГЕОГРАФСКИ ИНСТИТУТ „ЈОВАН ЦВИЈИЋ" САНУ, научна установа САНУ у Београду, чија је основна делатност организација и систематски рад на унапређивању научних истраживања у области географије. Задатак Института је да проучава просторне појаве, објекте, облике, односе, стања и процесе у географској средини. Истраживањима се обухватају просторне области Србије као и шире територије Балканског полуострва, Европе и света. Основан је 1947, Уредбом о институтима САН, под називом Географски институт. Свој зачетак има у Институту за проучавање крша „Јован Цвијић", који је основан 1939. на Филозофском факултету у Београду. Он је радио до II светског рата, а рад је настављен 1950. Неки резултати истраживања били су објављени у Зборницима радова из 1955. и 1957/58. (двоброј). Најактивнији чланови били су Сима Милојевић, Драгутин Петровић и Јован Петровић. Од 1961. преименован је у Географски институт „Јован Цвијић" САНУ. Један од оснивача и први директор Института био је Петар С. Јовановић. Међу директорима били су и Павле Вујевић, Милисав Лутовац, Душан Дукић, Милован Радовановић и др. Директор, Управни одбор и Научно веће су одговорни органи Института. Они доносе политику, постављају организацију и управљају научноистраживачким радом Института; такође стварају непосредне кадровске, материјалне, финансијске, технолошке и друге услове за постизање научно значајних и друштвено корисних истраживачких резултата, са видљивим научним доприносом и одјеком како на националном тако и међународном плану. Управни одбор има пет чланова, од којих два именује САНУ, два предлаже Научно веће из реда истраживача у научном звању запослених на Институту и једног поставља Влада Републике Србије. Мандат чланова Управног одбора, као и чланова Научног већа траје четири године. Научно веће је стручни орган Института, који чине сви истраживачи у научном звању, запослени у Институту, и три члана САНУ. Председник Научног већа је по правилу академик.

Г. и. радове својих сарадника објављује у едицијама „Зборник радова" и „Посебна издања". До сада је штампано 63 зборникa радова и 83 монографије. Зборници радова излазе у три свеске годишње. Институт организује различите научне скупове на актуелне географске теме и сарађује са географским институцијама у земљи и иностранству, а посебно са институтима из Академија других земаља (Русија, Бугарска, Румунија, Словенија и др.). Кадровски и преко низа пројеката сарадња је најтешња са Географским факултетом из Београда и Српским географским друштвом. Један од најбољих примера међуинститутске сарадње је остваривање пројекта Геоморфолошко картирање Југославије, који је реализован последњих година трајања те државе, а у њему су учествовале географске институције из свих република и покрајина. Институт, такође, учествује у реализацији програма стручног усавршавања запослених у образовању који су акредитовани од стране Завода за унапређење образовања и васпитања. Институт је организован у четири одељења: за физичку географију (заступљене су све физичко-географске дисциплине), за друштвену географију (истраживања насеља, популациона и антропогеографска истраживања), за регионалну географију (просторно планирање и животна средина) и картографију (припрема база података, обрадa података и израда тематских карата). Марта 2014. у Институту је ангажовано 36 сарадникa (међу којима је 13 доктора наука, 13 магистара, 7 мастера, 3 дипломирана географа) и 6 стипендиста који реализују пројекте финансиране од стране Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије и других институција.

ИЗВОР: Архива Географског института САНУ.

М. М. Радовановић