ГЕОДЕТСКE МРЕЖЕ

ГЕОДЕТСКE МРЕЖЕ, скуп тачака материјализованих на површи Земље сталним белегама, чији су међусобни положаји одређени на основу резултата геодетских мерења у оквиру јединственог система координата и висина. Служе као математичко-физичка основа за премер, извођење геодетско-техничких радова и у научне сврхе. Традиционално г. м. спадају у једну од три категорије у зависности од тога како су положаји појединих тачака дефинисани. Мреже тачака дефинисаних само висином изнад средњег нивоа мора познате су као висинске или вертикалне мреже. Мерења у оваквим нивелманским мрежама мере се методама геометријског и тригонометријског нивелмана. Мреже тачака са познатим хоризонталним положајима, на пример геодетском ширином и дужином, називају се хоризонталним мрежама. Координате тачака у оваквим тригонометријским мрежама добијају се мерењем хоризонталних углова и дужина. Разлози за раздвајање на хоризонталне и вертикалне мреже углавном су историјски, а односе се на природу коришћене мерне технологије. Из истих разлога мреже су се делиле на редове, при чему је виши ред значио већу тачност, а у општем случају и већа међусобна растојања тачака. С геодетске тачке гледишта најпогодније је радити са тачкама чије су тродимензионалне координате познате. Овакве мреже могу се успоставити комбиновањем хоризонталних и вертикалних положаја или применом терестричких и екстратерестричких метода мерења да би се тродимензионални положаји тачака добили директно. У том контексту нарочито су погодне сателитске методе, којима је још пре пола века реализована глобална сателитска триангулациона мрежа BC-4. Аналитичка фотограметрија и инерцијално позиционирање даљи су примери успешних терестричких метода за прогушћавање тродимензионалних мрежа.

Радови на стварању висинске мреже на простору Краљевине Србије започели су 1899, када је Војногеографски институт из Беча мерењима одредио висине репера у Зворнику и на Савском мосту. Даље радове на нивелману изводи Географско одељење Главног ђенералштаба од 1905. до 1911, када их прекидају балкански ратови. Од 1946. мрежа се обнавља, али се радови обустављају 1963. јер је закључено да треба приступити њеној ревизији и поновном нивелисању. Нова мрежа нивелмана високе тачности пројектована је 1970, измерена је у наредне три теренске сезоне, а висине репера срачунате су 1986. и данас се налазе у службеној употреби.

Систематско успостављање хоризонталне мреже на подручју Краљевине Србије такође започиње 1899. радовима Географског одељења Главног ђенералштаба на триангулацији 1. реда. У периоду између два рата Војногеографски институт ради на попуњавању мреже, а 1948. завршава рад на њеном успостављању. Анализом добијених резултата Савезна геодетска управа процењује да мрежа не одговара тадашњим захтевима квалитета и иницира пројектовање нове астро-геодетске мреже. Крајем 60-их година завршавају се планирана мерења, али управо у завршној етапи израде долази до укидања Савезне геодетске управе 1974. и прекида радова. На иницијативу Међународне геодетске асоцијације на територији Републике Србије реализована је 1998. сателитска ГПС мерна кампања којом је мрежа од шест тачака укључена у европски референтни оквир. Републички геодетски завод у међувремену успоставља државну тродимензионалну мрежу (СРЕФ) у два наврата, од 1997. до 2002. и током 2011. и 2012. На основу претходно одобреног пројекта, 2012. започиње реализација нове државне нивелманске мреже. Од 2004. до 2009. извршена су мерења у основној гравиметријској мрежи, а 2005. отпочиње комерцијално коришћење мреже стално оперативних сателитских станица Републике Србије (АГРОС).

ЛИТЕРАТУРА: P. Vaniček, J. E. Krakiwsky, Geodesy: The Concepts, Amsterdam 1986; Геодетска делатност у Србији 1837--2012, Бг 2012.

Д.раган Благојевић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)