ГАШИЋ, Мирослав

ГашићАШИЋ, Мирослав, хемичар, универзитетски професор (Београд, 30. XII 1932). Дипломирао је 1959. на хемијској групи Природно математичког факултета у Београду, за асистента је изабран 1960. а докторску дисертацију је одбранио 1964. на истом факултету. Исте године одлази на постдокторске студије у САД, прво у Вустерску фондацију за експерименталну биологију а затим још годину дана на Калифорнијски универзитет у Лос Анђелесу. По позиву, школску 1972/73. проводи на Универзитету Индијане у Блумингтону. За редовног професора на ПМФ у Београду изабран 1983. Предавао је Органску хемију, Хемију природних производа и Одабрана поглавља примењене хемије. Шеф Kатедре за органску хемију био је од 1985. до пензионисања 1997. Научно-истраживачки рад Г. развијао се у више области. Почев од доктората бавио се синтезом и трансформацијама стероида, у којима је добијен нови тип стероида, познатих као секостероиди са средњим прстеновима („Seco-steroids, A New Type of Steroid Derivatives Containing a Ten-membered Ring", Tetrahedron Letters, 1964, 5, 28; „Synthesis, Structure and Reactions of Secosteroids Containing a Medium-sized Ring, Part 17. Structure -- Reactivity Relationship in the Solvolysis of 5, 10-Secosteroidal 3-Tosylates", Perkin Transactions 1980, 2, 9). У другу групу спадају проучавања реактивности и конформацијских промена цикличних молекула и природе реакционих интермедијера у јонским реакцијама („Nonclassical Homoallylic Cations and Homoallylic Ring Expansions", Journal of the American Chemical Society, 1967, 89, 24; „Synthesis of the Tetracyclo (11.1.^03,5^ . ^07,9^) tetradecan 11-ols. Possible Heptahomotropylium Ion Precursors", Journal of the American Chemical Society, 1972, 94, 7). У следећој групи, у сарадњи са Институтом за физиолошку хемију Универзитета у Мајнцу (Немачка) истраживања су усмерена на изоловање, структуру и проучавањe антитуморне, антибактеријске, антивирусне активности природних производа („Potent Antileukemic Activity of the Novel Cytostatic Agent Avarone and its Analogues in Vitro and in Vivo", Cancer Research, 1985, 45, 10; „Reactivity and Biological Activity of the Marine Sesquiterpene Hydroquinone Avarol and Related Compounds from Sponges of the Order Dictyoceratida: review article", Molecules, 2006, 11, 1). Четврта група радова обухвата биохемијску карактеризацију нових лектина из морских организама („A D-mannose-specific lectin from Gerardia savaglia that inhibits nucleocytoplasmic transport of mRNA", European Journal of Biochemistry, 1987, 169, 1, 97). На предлог Националне академије наука у Вашингтону одржао је две серије предавања на универзитетима y САД. За дописног члана САНУ изабран 1985, а за редовног 1994. Од 2002. секретар Одељења хемијских и биолошких наука и члан Председништва САНУ. На ПМФ био управник Одсека за хемијске и физичко-хемијске науке (1982--1984). Био је председник прве Комисије САНУ (2012) за доделу Награде за допринос хемијским наукама; секретар, затим председник Српског хемијског друштва (1998−2001), као и почасни председник; председник Уније хемијских друштава Југославије (1993−1997) и члан комисије за номенклатуру Међународне уније за чисту и примењену хемију (IUPAC). Носилац је Октобарске награде Града Београда (1988), Ордена рада са црвеном заставом и др. Члан је Америчког и Немачког хемијског друштва.

ИЗВОР: Архива Хемијског факултета; Архива САНУ.

П.етар А. Пфенд

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)