ГАРАШАНИН, Драга

ГАРАШАНИН, Драга, археолог (Париз, 6. IV 1921 -- Београд, 12. X 1997). Дипломирала 1946. на Филозофском факултету у Београду на групи Класична филологија и археологија, докторирала у Љубљани 1953. са темом Старчевачка култура (Бг 1954). Као волонтер радила у Музеју кнеза Павла (1943--1944), где је завршила музејски течај, а затим у Музеју града Београда као кустос (1944--1947) и управник (1947--1950). Од новембра 1950. радила у Народном музеју као руководилац праисторијског одељења све до јуна 1978. када је пензионисана у звању научног саветника. Г. припада малој групи школованих стручњака која је, стасавши за време и одмах после II светског рата, упутила српску археологију у правом смеру, како организовањем многобројних ископавања и сређивањем и објављивањем нагомиланог и непознатог материјала по музејима и збиркама тако и научним вредновањем тог материјала и његовим смештањем у одговарајуће европске оквире. У Градском а још више у Народном музеју учинила је велик напор да се праисторијска збирка са великом количином несређеног и непубликованог материјала, сакупљеног кроз дуги низ година, идентификује, уреди и објави. О томе говори велик број њених радова, пре свега капитални Каталог метала (Бг 1954). Од посебног значаја су у том смислу две серије њених чланака „Студије из металног доба Србије", објављиване у Старинару (V/VI, 1954/55; IX/X, 1958/59; XI, 1960) и „Miscellanea Illyrica" у Зборнику Народног музеја (IV, 1964; V, 1967; VI, 1970, VII, 1973; X/1, 1983). Са Милутином Гарашанином објавила је Археолошка налазишта у Србији (Бг 1951), где су сакупљени подаци о свим до тада откривеним локалитетима у Србији и која је постала приручник за сва даља археолошка истраживања у Србији. Била је организатор више великих изложби од ширег значаја у Народном музеју: „Неолит Централног Балкана" (1968), „Илири и Дачани" (1971), „Бронзано доба Србије" (1972) итд. Заједно са М. Гарашанином водила је ископавања у Жаркову, Супској (и М. Гарашанин, Супска, Стублина: праисторијско насеље винчанске културе, Бг 1979), Параћину, Белотићу и Белој Цркви (и М. Гарашанин, „Ископавања тумула у Белотићу и Белој Цркви", ЗНМБ, 1956/57, 1), Добрачи код Крагујевца, Павловцу, Сараорцима, Носи код Суботице, Кривој Реци и Ражани, као и у Македонији у Анзабегову, Радањи (и М. Гарашанин, „Археолошка ископавања у селу Радању, на локалитету Криви Дол", Зборник на Штипскиот Народен музеј, 1959, 1) и Таринцима код Штипа, на локалитетима свих праисторијских периода од раног неолита до латена. Врстан познавалац свих праисторијских периода, огледала се како у проблемима неолита, енеолита, бронзаног и гвозденог доба, тако и у питањима праисторијске религије и етничких односа, и ту поставила одређене стандарде који су и данас на снази (и М. Гарашанин, „Црна Гора у праисторијско доба", „Црна Гора у освит писане историје", „Црна Гора у доба Римског царства", у: Историја Црне Горе, 1, Тг 1967; „Etat actuel et problèmes de la préhistoire et de la protohistoire du Sud-Est européen", II Congrès international des études Sud-Est européen, Athènes 1970; Праисторијске оставе у Србији и Војводини, I, Бг 1975).

Дела: „Прилог проучавању Дупљајских колица", Старинар, 1951, 2; „La Serbie à l'époque de hallstatt", Atti dеl VI Congresso internazionale delle Scienze preistoriche e protohistoriche III, Roma 1966; „Трансданубијска група са инкрустираном керамиком", „Појава културе гробних хумака у Бачкој", у: Праисторија југославенских земаља IV, Сар. 1983; „Zum Problem der Paonier", Палеобалканска племена између Јадранског и Црног мора од енеолита до хеленистичког доба, I илиро-трачки симпозијум, Ниш--Благоевград 1989; „Kultstätten und Heiligtümer im Neolithikum des mittleren Balkans und Südosteuropas", ГЦБИ, 1991, XIX, 27; „Zu den Problemen der Gruppe Donja Brnjica -- Gornja Stražava auf dem mittleren Balkan", у: The Yugoslav Danube Basin and the Neighbouring Regions in the 2nd Millenium B.C., Vršac 1996.

литература: С. Миленковић, „Биографија и библиографија Драге Гарашанин", ЗНМБ, 1991, 14.

Р. Васић