ГАЂАНСКИ, Иван

ГАЂАНСКИ, Иван, песник, преводилац (Јаша Томић, Банат, 8. IV 1937 -- Београд, 23. II 2012). После првог степена минералогије на ПМФ, дипломирао на Катедри за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду 1964. На истом факултету похађао постдипломске студије, а потом се усавршавао на неколико европских и америчких универзитета. Радио као библиограф у Југословенском библиографском институту; био саветник у Комисији за културне везе са иностранством, управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић" у Београду (1990--1999), потом уредник у издавачком предузећу „Рад". За његову поезију карактеристично је сложено преплитање културних и историјских слојева и откривање начина на које они живе у савремености, као и стални дијалог са чињеницама културе и непосредног живота. У раним песничким књигама Г. повезује појмове из родног банатског простора с реминисценцијама из историје и вертикалних линија цивилизације (Војводина, Бг 1973; Банат, Вш 1976), настављајући их замишљеним писмима песничком претку Стерији (Писма у ништа Ј. Ст. Поповићу, Бг 1981). У књизи Балканском улицом (Бг 1983, поговор Ј. Аћина „Калемарска поетика") и Балканском улицом -- роман о недовршеној песми (Бг 1988; Бг 2012, поговор Б. А. Поповић „Поезија као својеврстан еп о своме времену"), синтези његовог песничког пута и поступка, историја, прошлост, садашњост, локално и универзално, спојени су у јединствену поетску целину која говори о времену садашњости и о времену уопште, те његовим активним симболима у актуелном тренутку. Песнички субјекат (у песмама дугих, наративних, и звучних, кратких стихова) непрестано поистовећује чињенице из света књижевности са ауторовим стваралачким и животним искуством и обликује их у особен песнички израз. Асоцијативна и ерудитска поезија овог песника наговештава његову трајну потребу за стварањем песме која никада не може бити довршена. Поезија му је превођена на више језика. Заступљен је у многим антологијама у земљи и иностранству. Са супругом проф. др Ксенијом Марицки Гађански превео је, уредио и издао више књига старогрчких и модерних грчких аутора (Платон, К. Кавафи, Ј. Сефери, Ј. Рицо, О. Елити, М. Анагностаки, Т. Патрики, Н. Вајена и др.). Био члан Филолошког друштва „Парнасос" у Атини. Награђиван је значајним домаћим и иностраним наградама, између осталих Змајевом наградом, наградом „Лаза Костић", највишом наградом Културне престонице Европе -- Солун '97, Златном медаљом за поезију (Олимпија, Грчка) и др.

ДЕЛА: песме: Гимнастика, Н. Сад 1977; Судбина Балкана, Бг 1997; Ситуација -- Situation, Смед. 2005; преводи: Осам грчких песника, Бг 2008.

ЛИТЕРАТУРА: А. Петров, Поезија данас, Бг 1980; Т. Куленовић, „Змајева награда Ивану Гађанском", ЛМС, 1984, 433, 4; И. Негришорац, „Препознавање празнине", у: Поезија Николе Вујчића, Н. Сад 2008; С. Радојчић, „Песник културе и дијалога", ЛМС, 2012, 490, 6; Н. Вајена, „Балканском улицом Ивана Гађанског", ЛМС, 2012, 490, 6; С. Башчаревић, „Поетика трајања Ивана Гађанског", Савременик плус, 2013, 207--209.

С. Радојчић; М. Недић