ГАБРО

ГАБРО, плутонска магматска стена тамносиве боје, настала дубинским очвршћавањем магме базичног састава (SiO2=45-52 теж.%). Назив је настао према месту Габро код Ливорна у Тоскани, где је откривена стена оваквог састава. Површински еквивалент г. је базалт. Г. је претежно изграђен од базичног плагиокласа и моноклиничног пироксена, с подређеним количинама оливина, ромбичног пироксена, оксида гвожђа и титанијума, кварца и других акцесорних минерала. Структура г. варира од хипидиоморфно-зрнасте, офитске до кумулатне, а текстура им је масивна до планпаралелна. Припада групи габроида, коју, поред г., чине и норит, габро-норит, троктолит и анортозит. Повишењем количине силицијум-диоксида г. гради прелазе ка диориту, а повишењем садржаја K2O и Na2O прелази у алкалне габроиде. Г. је једна од најраспрострањенијих стена савремене океанске коре, где се јавља у виду маса испод тзв. система паралелних дијабазних дајкова. У континенталним подручјима ове стене се јављају као делови тектонски смештених остатака древних океанских стена (офиолити), а ређе и као магматски интрузиви у континенталној кори, када се појављују као дајкови и неправилна тела обично удружена с базалтним изливима. Код нас има г. јурске старости на Дивчибарама, код Крагујевца и код Куршумлије, док се палеозојски г. јављају на Дели Јовану и Заглавку. На свим тим местима г. представља остатке дна древних океана. Са г. су често асоциране економски интересантне количине никла, титанијума, кобалта, хрома, бакра, злата, платине и др. Г. се веома често користи као грађевински и архитектонски камен. Од г. из долине Неретве изграђен је споменик Незнаном јунаку на Авали.

ЛИТЕРАТУРА: М. Терзић Петковић, „Петролошко проучавање габрова масива Дели Јована", ГАБП, 1960, 27; R. W. Le Maitre и др. (ур.), Igneous Rocks: A Classification and Glossary of Terms: Recommendations of the International Union of Geological Sciences, Subcommission on the Systematics of Igneous Rocks, Cambridge 2005.

В. Цветковић