ЂУРКОВИЋ, Никола

ЂУРКОВИЋ, Никола, позоришни редитељ, композитор, књижевни преводилац (Трст, Италија, 25. V 1812 -- Осијек, Славонија, 6. I 1876). Музику је студирао у Фиренци и потом био учитељ музике у Трсту. Од 1840. био је учитељ певања кнеза Александра Карађорђевића и штићеника српског двора, а од 1842. је хоровођа Српског црквеног певачког друштва у Панчеву. Ту је 1844, заједно с А. Барићем, Ђ. Тамбурићем и В. Живковићем, основао аматерску Панчевачку добротворну позоришну дружину с којом је, од маја 1847. до марта 1848, успешно наступао и у Београду (Позориште „Код јелена"). Службеник Дунавског паробродског друштва био је од 1851. до 1865. када се запослио као књиговођа у Осијеку. Вишеструко надарен, Ђ. је веома значајан као позоришни редитељ, глумац, књижевни преводилац и музичар. Режирао је око стотину позоришних представа, а с успехом се старао и о њиховој сценографији, костимима и другим сценским елементима. Са својом дружином извео је обиман репертоар дела српских, немачких и француских писаца (Стерија, Л. Лазаревић, С. Стефановић, Коцебу, Шилер, Молијер, Волтер, Скриб). Био је изузетан драмски глумац о чему сведоче и веома похвални написи Ј. Стерије Поповића. С италијанског, немачког и француског језика превео је, тј. посрбио око 40 позоришних комада. Цењен је као соло певач (тенор), а с квартетом и октетом изабраних певача из своје трупе држао је успешне концерте у Београду 1847--1849. За драмске комаде које је дружина изводила компоновао је, аранжирао или хармонизовао многобројне песме. Многе од њих стекле су велику популарност (Лепа Маца, Ах, престан'те невине, Ти плавиш, зоро златна, Мачем копљем и др.). Написао је око стотину световних и црквених композиција (хорови, литургије и др.), међу којима су најпознатије Радо иде Србин у војнике (на стихове В. Живковића) и Устај, устај, Србине (заједно са Ј. Шлезингером, на Стеријине стихове), песма коју су савременици назвали српском Марсељезом, а која је била борбени поклич Срба током револуције 1848. Његова заоставштина (композиције, преводи, рукописи) чува се у Црквеној општини у Панчеву.

ДЕЛА: Србска позоришна дела Николе С. Ђурковића, 1, Н. Сад 1850.

ЛИТЕРАТУРА: М. Томандл, Споменица Панчевачког српског црквеног певачког друштва 1838--1938, Пан. 1938; Српско позориште у Војводини, I, Пан. 1953; С. Ђурић Клајн, Историјски развој музичке културе у Србији, Бг 1971; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; А. Ујес, „Никола Ђурковић и српска сценска музика", у: Српска музичка сцена, Бг 1995; П. Марјановић, Мала историја српског позоришта, XIII--XXI век, Н. Сад 2005.

А. Васић