ЂУРИЧИЋ, Војин

ЂУРИЧИЋ, Војин, економиста, министар (Београд, 23. II 1888 -- Београд, 29. VII 1944). Гимназију у Нишу завршио је 1906. Након започетих студија архитектуре и хемије у Француској, дипломирао је права у Монпељеу 1910. и једну годину провео у Прагу на усавршавању. Титулу доктора политичке економије стекао је 1911. У Министарству финансија службовао је од 1912. као чиновник, потом шеф буџетског одсека, начелник буџетског одељења и генерални директор Одељења државних дугова и државног кредита. Као управник Државне хипотекарне банке радио је 1927--1939. Председник и члан Управног одбора „Југословенског челика а. д." био је од 1938. У исто време изабран је за хонорарног професора Високе комерцијално-економске школе у Београду. Био је први председник Привилегованог друштва за извоз земаљских прoизвода као и владин комесар за оснивање Привилеговане аграрне банке и члан њеног Управног и Извршног одбора, председник Друштва „Силос а. д.". Као финансијски стручњак био је члан многих делегација које су учествовале у преговорима са страним државама и банкарским предузећима (уређење питања спољних дугова земље, преговори за државни зајам). Министар финансија био је у првој влади Драгише Цветковића (фебруар--август 1939) а председник Општине града Београда од септембра 1939. до априла 1940. У то време у Београду је извршена даља експропријација земљишта ради проширења градских саобраћајница, изграђено је ново гробље у Маринковој шуми, проширен капацитет водовода, повећан број аутобуса, тролејбуса и трамваја, изграђене нове гараже. Активно је учествовао у раду многих културних, националних и социјалних установа. Био је председник Астрономског друштва „Руђер Бошковић" (1936--1941), члан управе Института „Никола Тесла" у Београду у чијем је оснивању учествовао, председник Акционог одбора за подизање споменика заслужним људима ваљевског краја и околине (Алекси Ненадовићу, Илији Бирчанину, војводи Живојину Мишићу). Помагао је рад Балканског института. Иницирао је објављивање монографије о Београду (Београд, 1940) поводом прославе стогодишњице Београдске општине. После пензионисања 1940, био је члан Управног одбора фабрике „Утва", већ у ратно време, што је његово последње јавно ангажовање. Ухапшен је и држан у затвору (децембар 1942). Писао је чланке о економским и финансијским питањима и објављивао у Економисту (1924), Нашој народној привреди и националним приходима (1927). Као велики љубитељ авијације, посебно једриличарства, био је потпредседник аероклуба, а од 1933. председник ваздухопловне једриличарске групе „Девети". Одликован је орденима: Св. Саве I реда, Југословенске круне II реда, Белог орла IV реда, француским оредном Легије части, бугарским орденом за грађанске заслуге I степена, чехословачким орденом Белог лава. Био је почасни грађанин града Лиона.

ЛИТЕРАТУРА: Министарство финансија Краљевине Југославије 1918--1938, Бг 1938; Политика, 7. II 1939, 2; 14. IX 1939, 6; Ново време, 30. VII 1944; 1. VIII 1944; Н. Вучо, Пољопривреда Југославије 1918--1941, Бг 1958; М. Стојадиновић, Ни рат ни пакт. Југославија између два рата, Ријека 1970; С. Ђуровић, Државна интервенција у индустрији Југославије 1918--1941, Бг 1986; Б. Божовић, Београд између два светска рата, Бг 1995; Историја Београда, Бг 1995; А., „Први људи престонице", БН, 2000, 145, 34; В. Лепојевић, „Војин Ђуричић председник Астрономског друштва Руђер Бошковић", Зборник радова Конференције Развој астрономије код Срба, IV, Бг 2007.

Ј. Јовановић