ЂУРЂЕВАК
 ЂУРЂЕВАК, ђурђица (Convallaria majalis), вишегодишња зељаста биљка из фамилије Asparagaceae са пузећим, гранатим ризомом из којег се развијају обично два-три елиптична до елиптично-ланцетаста листа и дуга цветна стабљика без листова висине 10--20 цм. Цветови су бели, мирисни, висећи, 5--10 их је распоређено у гроздасту цваст. Цвета у пролеће (април-мај). Плод је црвена бобица. Расте у сеновитим шумама, шикарама, шумским чистинама и ливадама. Распрострањена је у Европи од бореалних зона Скандинавије, на југу до Пиринејског, Апенинског и Балканског полуострва, на истоку до Урала и Кавказа. Сродне врсте расту у Северној Америци и источној Азији. У Србији је честа у храстовим, липовим, буковим и смрчевим шумама. Сви делови биљке су отровни, горког и љутог укуса, садрже отровне гликозиде и алкалоиде који се користе у фармацеутској индустрији за производњу лекова за срчане болести, тј. кардиотонике. Гаји се и као украсна биљка, брзо се шири захваљујући ризому којим се вегетативно размножава.
ЂУРЂЕВАК, ђурђица (Convallaria majalis), вишегодишња зељаста биљка из фамилије Asparagaceae са пузећим, гранатим ризомом из којег се развијају обично два-три елиптична до елиптично-ланцетаста листа и дуга цветна стабљика без листова висине 10--20 цм. Цветови су бели, мирисни, висећи, 5--10 их је распоређено у гроздасту цваст. Цвета у пролеће (април-мај). Плод је црвена бобица. Расте у сеновитим шумама, шикарама, шумским чистинама и ливадама. Распрострањена је у Европи од бореалних зона Скандинавије, на југу до Пиринејског, Апенинског и Балканског полуострва, на истоку до Урала и Кавказа. Сродне врсте расту у Северној Америци и источној Азији. У Србији је честа у храстовим, липовим, буковим и смрчевим шумама. Сви делови биљке су отровни, горког и љутог укуса, садрже отровне гликозиде и алкалоиде који се користе у фармацеутској индустрији за производњу лекова за срчане болести, тј. кардиотонике. Гаји се и као украсна биљка, брзо се шири захваљујући ризому којим се вегетативно размножава.
ЛИТЕРАТУРА: Н. Диклић, „Convallaria L.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора Србије, VII, Бг 1975; М. Сарић (ур.) Лековите биљке Србије, Бг 1980.
Бр.анка Стевановић
*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)
