ЂЕВРСКЕ

ЂЕВРСКЕ, село у Хрватској, у Буковици, припада Шибенско-книнској жупанији и општини Кистање. Источно од села су локални пут и железничка пруга Книн--Бенковац--Задар са железничком станицом. Насеље је изграђено на око 3 км дуж уске и плитке увале чије су највеће површине под виноградима. Депопулациона средина у којој су Срби били већинско становништво. Године 1961. било је 1.112 житеља, од којих 98,9% Срба, а 1991. 836 житеља, од којих 97,7% Срба. У време грађанског рата дошло је до прогона становништва тако да је до 2001. популација сведена на 248 чланова, од којих су 96,8% били Срби. До 2011. број становника повећан је на 276 лица, која су живела у 132 домаћинства, а у селу се налазе 192 куће. У Ђ. се налазе православна црква из 1537, основна школа и пошта.

М.ирко Грчић

Историјат насељавања Ђ. је у општим цртама познат, али је кључни догађај за православну заједницу заснивање храма посвећеног Св. пророку Илији 1537. Архитектонски концепт, техника зидања ове једнобродне цркве са правоугаоном апсидом на истоку, као и остаци сполија наводе на то да је ријеч о средњовјековној грађевини. Унутрашњост наоса и апсиде је примјер отворене гредне конструкције. Сви отвори, врата и прозори на њој су правоугаоног облика без икаквих украса. Касније промјене прочеља, изградња преслице, розета и натпис о обнови нису битније измијенили изглед објекта. Дрвени основ иконостаса са иконама на металној, лименој подлози је новији рад настао крајем XIX и почетком XX в. Релативно велико гробље уз цркву чува спомен на неке заслужне људе овога краја. Прије свега то се односи на гробницу Саве Бјелановића, политичког првака Српске странке у Приморју и дугогодишњег уредника Српског листа/гласа, као и на знатно скромније обиљежје знаменитог далматинског етнографа Владимира Ардалића.

Б.ранко Чоловић

ЛИТЕРАТУРА: М. Радека, ,,Прилози о споменицима културе код Срба у Сјеверној Далмацији", у: Алманах Срби и Православље у Далмацији и Дубровнику, Зг 1971; Енциклопедија православља, 1, Бг 2002; Б. Чоловић, Сакрална баштина далматинских Срба, Зг 2011; К. Новаковић, Срби у сјеверној Далмацији, Бг 2013.

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)