ЂАЈА, Милка

ЂАЈА, Милка, пијанисткиња, музички педагог (Дубровник, 30. VI 1896 -- Београд, 5. I 1964). Студирала је на Конзерваторијуму у Бечу, а усавршавала се код И. Филипа у Паризу. Предавала је клавир у музичкој школи „Станковић" (од 1928) и на Музичкој академији у Београду (1945−1962). Била је директор музичке школе „Мокрањац" 1948--1950, у периоду у коjeм је школа од полуприватне постала државна установа. Активно је учествовала у акцијама унапређења музичког школства и интересовала се за стручни рад, посебно младих наставника. Као клавирски педагог, настојала је да код својих ученика развије природност и слободу покрета, логично и јасно фразирање. У младости је наступала у Бечу, а у међуратном периоду у Београду је приређивала солистичке вечери и наступала на концертима Народног конзерваторијума. Свирала на првом (1926), другом (1927) и на трећем, свом последњем реситалу (1930. с ансамблом „Collegium musicum"). Као музички сарадник пратила је певачицу Иванку Милојевић и виолинисткињу Мери Жежељ. Са аматерима флаутистом Синишом Станковићем и виолончелистом Александром Ђајом свирала је клавирска трија Ј. Хајдна и К. М. Вебера (1928). Веома тешко је преживљавала сваку своју омашку и то је био главни разлог што није истрајала у пијанистичкој каријери. Држала је јавна предавања о музици и у Музичком гласнику писала о клавирској методици. Била је и један од уредника часописа Славенска музика.

ЛИТЕРАТУРА: Политика, 7. I 1964; Музичка школа „Мокрањац" 1899--1974, Бг 1974; Музичка школа Мокрањац -- првих 100 година, Бг 1999; Д. Катунац, Клавирска музика Милоја Милојевића, Бг 2004; Р. Пејовић, Концертни живот у Београду (1919--1941), Бг 2004.

М. Кокановић Марковић