ДРОМБУЉЕ

ДРОМБУЉЕ, народни музички инструмент који припада групи идиофоних инструмената код којих се звук производи трзањем, тј. помоћу сопственог тела инструмента који вибрира. Изузетна распрострањеност инструмента широм света од Полинезије, Азије, источне Русије, преко Европе и САД испољава значајну разноликост у облицима, величини и методама свирања. Забележено је преко хиљаду различитих назива, са тенденцијом да се листа назива прошири. На нашем простору су познате као д., дрнбољ и дрнбоља. Вук Ст. Караџић свирање на д. означава појмом „дромбуљати", док се извођењe назива „дромбуљање". Прављене су од гвожђа у облику потковице односно лире која се сужава у два равна пипка. У проширеном средишњем делу потковичастог корпуса налази се учвршћена еластична челична опруга. Опруга је нешто дужа у односу на крајњи сужени гвоздени део инструмента и савијена у облику обрнутог латиничног слова S. Савијени део омогућава извођачу да палцем или кажипрстом трза односно окида челичну опругу. При свирању се инструмент држи за шири, потковичасти део док се сужени део прислања на полуотворене зубе. У односу на положај усана, језика, мишића лица и помоћу специфичне технике дисања, ствара се резонанца у усној дупљи услед чега се проширује тонски опсег. Извођач може гласом подражавати мелодију. У време разоноде су на њима извођене мелодије песама, а уз звуке д. се играло коло. У савременој пракси су употребљаване у филмској музици и кореографисаном фолклору.

Г.ордана Рогановић

Свирач на д. може и додатно, гласом, да потпомогне обликовање тонова различите висине, па се тако изводе и једноставније мелодије. Како усна дупља свирача служи као резонатор, вибрације могу да се у одређеној мери одразе на психичко стање свирача и да га доведу до благог транса. Услед тога се овом инструменту у неким културама приписују магична својства, те се користи и у ритуалној функцији. У савременој српској култури има махом забавну функцију, као инструмент на којем се изводе традиционалне мелодије или, пак, као извор звука специфичне боје у другим музичким жанровима (нпр. у филмској музици). Користи се претежно солистички, а ређе и у комбинацији са другим инструментима.

Д.анка Лајић Михајловић

ЛИТЕРАТУРА: А. Гојковић, „Дромбуља, прилог етномузиколошким проучавањима у нас", Звук, 1980, 3; З*.* Марковић, Народни музички инструменти, Бг 1987; A. Гојковић, Народни музички инструменти, Бг 1989.

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)