Прескочи до главног садржаја

ДРЛУПСКА БИТКА

ДРЛУПСКА БИТКА, битка вођена 25. II 1804. код села Дрлупа. Ово село на обронцима Космаја постојало је под именом Терлупе за хабзбуршке владавине Краљевином Србијом (1718--1739). Расељено је 1721. јер се одупрло ушоравању. Успостављањем османске власти поново je насељено и с Котаницом и Вранићем чинило добро дахије Аганлије Хусеин-алемдара. Први српски устанак започет је паљењем ханова у Орашцу и Раниловићима 14. II 1804, а већ сутрадан запаљен је хан у Дрлупи и поклана Аганлијина стока. Као најпомирљивији, дахија Аганлија је с одредом од око 400 јаничара упућен 21. фебруара из Београда да заведе мир и преговара с устаницима. Придружио му се и непознати број Срба из Колубаре, припадника некадашње народне милиције. Без озбиљне намере да преговара, Карађорђе је дошао 24. фебруара у Дрлупу са својим одредом и исте ноћи покушао да наговори Колубарце да заједно нападну дахију, али су га они одбили. Током преговора следећег дана дошло је до пуцњаве и општег метежа. У бици која је вођена око пола сата рањени су Станоје Главаш и Аганлија, а двојица устаника су погинула. Аганлија се с одредом одржао у селу. Устаници су се повукли у Рогачу. Учешће Колубараца на страни дахије пресудно је утицало на исход битке. Међутим, сутрадан се Аганлија повукао у Београд, a српска милиција се разишла, тако да су устаници изашли из сукоба као победници.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Т. Николић, „Околина Београда, антропогеографска испитивања", у: Насеља српских земаља, расправе и грађа, II, Бг 1903; Р. Љушић, Вожд Карађорђе. Биографија, Бг 2003.

Б. Миљковић Катић