ДРЕМОВАЦ

ДРЕМОВАЦ (Leucojum), род луковичастих зељастих биљака из породице Amaryllidaceae. Луковица им је крупна, обавијена браонкастим омотачем. Листова има 2--6, при основи заједно са цветном стабљиком обавијених сувим омотачем. Листови су широко линеарни, дугачки 10--60 цм, на врху затупасти. Цветна стабљика је висока 10--60 цм, на врху са 1--8 цветова на дугим дршкама које су надоле савијене тако да су цвeтови висећи. Отуд и народно име д. Листићи цвета су бели на врху са зеленкастом тачком. Плод је чаура са округластим семенима. Род обухвата само две врсте распрострањене од Европе до Мале Азије и Кавказа и обе расту у Србији. То су пролећни или рани д. (L. vernum) и барски д. (L. aestivum). Код прoлећног д. цветна стабљика има 1--2 цвета, а висока је 10--30 цм. Цвета веома рано од краја фебруара до априла и као и висибаба весник је пролећа. Код нас је ретка пролећница која спорадично настањује букове и мезофилне шуме источне Србије. Летњи д. (L. aestivum) одликује се цветном стабљиком сa 2--8 цветова високом 30--60 цм. Цвета од априла до краја маја. Настањује поплавне и влажне ливаде и ободе околних шума, обично поред река, канала и бара, претежно у Војводини и Поморављу, ретко у јужној Србији и на Косову. Обе врсте су веома декоративне, али се код нас недoвољно користе у хортикултури. Листови и луковице обе врсте су отровни јер садрже алкалоиде ликорин и галантамин. Галантамин улази у састав неких препарата који су у фази клиничких испитивања за лечење деменције и благих облика Алцхајмерове болести.

ЛИТЕРАТУРА: Л. Стјепановић-Веселичић, „Leucojum L.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије, VII, Бг 1975; С. Јовановић и др. „Род Leucojum L. (Amaryllidaceae) -- распрострањење и статус угрожености у Србији", Botanica Serbica, 2009, 33 1.

В. Стевановић