ДРАГОЈЛОВИЋ, Драган

ДРАГОЈЛОВИЋ, Драган, књижевник, културни радник, дипломата (Пилица код Бајине Баште, 11. X 1941). На Економском факлутету у Београду дипломирао (1965) и магистрирао (1972). Радио је у Заводу за план Србије (1976--1979), био секретар Самоуправне интересне заједнице културе Србије (1979--1986), председник Комисије Србије за односе са верским заједницама (од 1986), те министар вера у Влади Србије (1991--1997). Био амбасадор у Аустралији и на Новом Зеланду (1997--2001) и управник Задужбине Иве Андрића (2003--2016). Пише поезију и прозу, као и књиге за децу и младе (Веверанова женидба, Бг 1985; Велика, мала школа, Бг 1986). Д. је песник ненаметљиво рефлексивног, скептичног и елегичног односа према непосредној стварности и истанчаног осећања за песнички израз, за доживљај културне традиције, митолошких реминисценција, националних тема, историјских и колективних драма, доживљаја природе, детињства и породичног живота (Треће лице рата, Бг 1978; Станишта, Бг 1983; Стабло невидљиве године, Пр 1986; Небеска Србија, Бг 1990; Трагови нашег живота, Бг 2008). У песмама користи слободан и везан стих, дијалошки облик саопштавања, асоцијативне везе. Објавио је антологију Од срца до завичаја (Торонто 1989) с песмама југословенских исељеника у САД и Канаду, те приредио књигу једанаест грчких песника Кафе Опера (Бг 2010). У прози је оријентисан на теме тихе асимилације наших исељеника у Аустралији и Америци, на распад породица због неприлагођености новој култури и на емотивне и моралне релације међу људима (Под Јужним крстом, Бг 2001; Приче из Аустралије, Бг 2004; Америчке и друге приче, Бг 2008). Са више од тридесет издања (САД, Грчка, Кина, Италија, Аустралија, Турска, Пољска, Русија, Немачка, Швајцарска, Румунија), Д. је један од најпревођенијих савремених српских песника, а сам преводи поезију са енглеског (Ричард Шаф, Ципеле и друге песме, Бг 2010; Џон Фин, Песме -- Poems, Смед. 2011). Заступљен је у више избора и антологија српске и југословенске поезије објављених у земљи и иностранству. Добитник је награда „Милан Ракић", „Раде Драинац", Златни беочуг Београда, Вукове награде, као и Признања за врхунски допринос култури Србије. Изабране песме (Бг 1997) објављене су с огледом М. Аћимовића Ивкова, а М. Јевтић је приредио књигу разговора са Д. Реч врата отвара (Бг 2015).

ДЕЛА: поезија: Кућа на сату небеском, Бг 1974; Кућа љубави, Бг 1992; Завичај смрти, Бг 1994; Дозивање Бога, Бг 1996; На трговима Вавилона, Бг 2010; Лестве патријарха Павла, Бг 2017; романи: Докторова љубав, Бг 2006; Не заборави свој дом, Бг 2009; Ако пођеш на тај пут, Бг 2012; књиге за децу: Мали роман о кенгурима, Бг 2010; У земљи коала, Бг 2012; приповетке: Лакоћа нестајања, Зр 2011; Путописи, Бг 2016.

ЛИТЕРАТУРА: Ч. Ђорђевић, „Песник и време", Савременик, 1979, 25, 50, 12; Ч. Мирковић, Змајев знак на корицама, Бг 1992; З. Красни, „Пред поетским храмом", Мостови, 1997, 28; М. Егерић, Дела и дани, Н. Сад 2002; С. Гордић, „Дом и свет", Поља, 2014, 59, 490; Г. Латушињски, „У тишини и са пажњом", Мајдан, 2017, 15, 1; И. Негришорац, „Лирско-рефлексивни поучник", ЛМС, 2018, 194, 502, 1--2.

М. Недић