ДОЗОН, Огист

ДОЗОН, Огист (Dozon, Louis-Auguste-Henri), књижевник, дипломата, научник (Шалон сир Марн, Француска, 22. VIII 1822 -- Bеpcaј, 31. XII 1890). У Паризу завршио права, на Collège de France учио стране језике, а српски са Јованом Ристићем и Јевремом Грујићем 1854. Тридесет година био у дипломатској служби на Балкану, највише у Београду, где се упознао са Вуком Караџићем и сарађивао с њим, а затим и у Мостару, Пловдиву, Јањини, Солуну. Био дописни члан Друштва српске словесности и Српског ученог друштва. Проучавао и преводио на француски поезију балканских народа. Његов превод српских народних песама био је извор надахнућа другим француским писцима који су се бавили српском тематиком. Значајан је његов предговор уз превод L'Épopée serbe: Chants populaires héroïques: Serbie, Bosnie et Herzégovine, Croatie, Dalmatie, Monténégro (Paris 1888), где говори о сакупљачима усмених умотворина и дели епику на време самосталних средњовековних владара, време деспота, хајдучких и ускочких борби и борби за ослобођење и стварање нових држава. Заслужан за развој славистике и учење српског језика у Француској. Био професор руског у Школи за источне језике у Паризу.

ДЕЛА: Poésies populaires serbes, Paris 1859.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ибровац, „Огист Дозон -- Auguste Dozon", ЗФФБ, 1959; М. Павловић, „Настава српскохрватског језика у Француској", НЈ, 1960, X, 1--2.

Ј. Новаковић