ДОСТАНИЋ, Радмило

ДОСТАНИЋ, Радмило, педагог, универзитетски професор (Ђуринци код Сопота, 1. I 1931). Студије педагогије завршио 1955. на Филозофском факултету у Београду, где је, на Катедри за педагогију, одбранио 1973. магистарски рад. Докторску дисертацију одбранио 1980. на Институту за педагогију ФФ у Новом Саду. Радио је на свим ступњевима образовног система: као учитељ у неподељеној основној школи на Копаонику, професор Учитељске школе у Сомбору, директор и професор педагогије у Учитељској школи у Ср. Карловцима, саветник за културно-просветну сарадњу с иностранством у Извршном већу Војводине. Био је директор Предшколске установе „Радосно детињство" и Међуопштинског просветно-педагошког завода у Новом Саду, те саветник за васпитање и образовање предшколске деце у истом заводу. Од школске 1990/91. изводио наставу из Историје педагогије на Одсеку за педагогију ФФ у Новом Саду, у звању ванредног, а потом и редовног професора (1992). Истовремено, изводио је наставу из истог предмета на ФФ у Београду. У средишту његових научно-истраживачких интересовања и рада били су проблеми свих ступњева образовања, о чему је објавио већи број стручних и научних радова -- неколико књига монографског карактера, написаних самостално или у коауторству, те више чланака, осврта и приказа: „Српске основне школе у Аустрији почетком друге половине XIX века", „Реформа српских основних школа у Аустрији почетком друге половине XIX века", Педагошка стварност, 1976, 3; „Петогодишња учитељска школа 1954--1973", у: 200 година образовања учитеља у Сомбору 1778--1978 (Со 1978). Посебно је проучавао рад Ђорђа Натошевића, једног од најпознатијих српских педагога, на реформи српских школа у Хабзбуршкој монархији: Натошевићева реформа школе (Н. Сад 1987), Натошевићеви непознати списи (Н. Сад 1996). Највише је објављивао у часопису Педагошка стварност, који је више година уређивао. По одласку у пензију 1996, живи са породицом у САД (Ирвајн, Калифорнија), где у тамошњој цркви за нашу дијаспору повремено држи предавања из српске историје. За допринос развоју школства, просвете и педагошке науке 1982. добио је једну до тада највећих награда у Војводини „Партизански учитељ".

ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Новог Сада, 7, Н. Сад 1996; Р. Грандић, „Проф. др Радмило Достанић -- 65 година живота", Педагошка стварност, 1996, 3--4; Н. Поткоњак, Именик српских педагога, Бг 2005.

П. Јанковић