ДОЊЕ КОРМИЊАНЕ

ДОЊЕ КОРМИЊАНЕ, село у Горњој Морави, уз десну обалу Биначке Мораве, наспрам ушћа Криве реке. Припада општини Косовска Каменица. Северно од села, на другој обали реке, је пут Гњилане--Бујановац. Насеље је издужено дуж реке на висини од око 430 м. Први познати помен села је из 1455. под именом Карим. Староседелачко српско становништво досељено је у XVII в. Године 1948. било је 1.896 становника, од којих су сви били Срби. Године 1991. имало је 641 житеља, од којих 97,8% Срба и 0,8% Црногораца. У селу се налазе православна црква, четвороразредна основна школа, циглана, шљункара и млин. Преко Биначке Мораве изграђен је мост.

С. Ђ. Стаменковић

У селу се налази Црква Пресвете Богородице која је изграђена крајем XVIII или почетком XIX в., док је средином XIX в. проширивана. То је једноставно здање, правоугаоне основе и скромних димензија, делимично укопано у земљу и покривено двосливним кровом. Храм је засведен полуобличастим сводом и артикулисан прислоњеним луковима на бочним зидовима. У олтарском простору истиче се полукружна олтарска апсида, док су проскомидија и ђаконикон наглашени мањим нишама на северном и јужном зиду. Храм има два улаза, на западној и јужној страни, и три прозора, један у олтарској апсиди и два на јужном зиду наоса. У ниши над јужним улазом насликано је Успење Богородице и исписан текст из којег се сазнаје да су храм 1870. осликали зографи Аврам Дичов, Зафир, Тодор и Спиро захваљујући прилозима локалног становништва. Зидови храма украшени су у првој зони ликовима јеванђелиста и светитеља, међу којима су стојеће фигуре светих ратника и мученика, као и ређа представа Св. Христофора с пасјом главом, насликана на западном зиду, јужно од улаза. У другој зони су сцене Великих празника, док је полуобличасти свод осликан кружним медаљонима с ликовима Богородице с Христом, Св. Јована, Христа Сведржитеља и Бога Оца. На јужној и западној фасади су прикази стојећих фигура светитеља. Од првобитног иконостаса сачуване су царске двери и Распеће Христово на врху конструкције, рад непознатог аутора.

И. Женарју Рајовић

ЛИТЕРАТУРА: Патријарх Павле, Да нам буду јаснија нека питања наше вере, I, Бг 1998; Географска енциклопедија насеља Србије, II, Бг 2001; И. Женарју, „Дебарски зографи на Косову и Метохији", Саопштења, 2012, 44.