ДОБРОВОЉАЧКЕ ДИВИЗИЈЕ

ДОБРОВОЉАЧКЕ ДИВИЗИЈЕ, јединице Војске Краљевине Србије састављене од добровољаца -- ранијих аустроугарских војника заробљених у Русији. Током 1915. у Русији су се међу некадашњим аустроугарским војницима превасходно српске, а потом и других националности, почели прикупљати добровољци за ступање у редове српске војске. У почетку су од њих формиране мање јединице, али нису упућенe у Србију због њеног војног пораза 1915. По доласку на Крф, услед смањеног укупног бројног стања српске војске и све снажнијег одзива добровољаца у Русији, српска Врховна команда је приступила одабиру командног кадра за образовање д. д. у Русији. За команданта дивизије одређен је пуковник Стеван Хаџић. Током јуна 1916. завршено је формирање дивизије јачине четири пешадијска пука. Августа 1916, појачана руским артиљеријским јединицама, дивизија је ушла у састав руског 47. Корпуса и учествовала у операцијама на простору Добруџе, где је претрпела огромне губитке. Крајем године повучена је у околину Одесе. Фебруара 1917. смењен је њен дотадашњи командант пуковник Хаџић, на чије је место постављен пуковник Драгутин Милутиновић. Јула исте године поново је послата на Румунски фронт.

Непосредно по формирању Прве д. д. и њеном слању у Добруџу, приступило се образовању и Штаба корпуса и Друге д. д., за које је неопходни официрски кадар послат у Одесу. Друга д. д. је имала четири пешадијска пука. Део њених јединица је формиран до октобра 1917, а остатак након октобарске мобилизације ратних заробљеника. Командант дивизије био је пуковник Драгутин Димитријевић Уча, а била је стационирана у околини Александровска. Услед револуционарних дешавања у Русији, али и због разних међунационалних тензија и различитих схватања места и улоге добровољачких јединица, као и карактера будућег југословенског уједињења и заједничке државе, дошло је до наглог осипања бројног стања д. д. По одласку јединица Прве д. д. на фронт у Румунији, штаб корпуса и остаци Друге д. д. су из Одесе, преко Архангелска, Белог мора, Северног леденог и Атлантског океана, Велике Британије, Француске, Италије и Грчке пребачени до Солуна. Након добијања дозволе за пребацивање и трупа Прве д. д. на Солунски фронт, њене снаге су делом пребачене у Архангелск (штаб и 1. бригада), а затим преко Велике Британије и Француске до Солуна, док је њен остатак (2. бригада) превезен сибирском железницом до Порт Артура, а потом бродовима до Солуна.

По пристизању главнине Прве д. д. у Солун, преформирањем дотадашње Вардарске дивизије српске војске формирана је Југословенска дивизија. Првобитна намера је била да она носи назив Д. д. Срба, Хрвата и Словенаца, али се од тога одустало, те је одлучено да добије назив Југословенска дивизија. У њен састав ушла је 1. бригада Прве д. д., као 1. југословенска бригада. Из раније Вардарске дивизије су преузети 21. и 22. пешадијски пук, спојени у 2. вардарску бригаду, док је дотадашњи 23. пешадијски пук те дивизије расформиран. Из Вардарске дивизије су преузети и сви њени ранији делови, тачније инжињеријске, артиљеријске, коњичке и позадинске јединице, допуњене добровољачким људством. По доласку 2. бригаде Прве д. д. на Солунски фронт, јединице њених пукова -- 3. и 4. пука су априла 1918. попуниле јединице Југословенске дивизије. Исто тако, од ранијих јединица Друге д. д. образовано је 16 чета јачине 4--5 официра и 150 војника и подофицира, при чему се водило рачуна да се сачува целина старих јединица, како би војници остали са својим ранијим старешинама, као и да што већи број војника буде заједно и у новоформираним четама. Тако образоване чете распоређене су по различитим пешадијским пуковима српске војске.

ЛИТЕРАТУРА: В. Максимовић, Споменица Прве српске добровољачке дивизије 1916−1926, Бг 1926; И. Јовановић, С. Рајковић, В. Рибар, Југословенски добровољачки корпус у Русији. Прилог историји добровољачког покрета (1914−1918), Бг 1954; Р. Кашанин (ур.), Добровољци у ратовима 1912−1918. Доживљаји и сећања, Бг 1971; Н. Поповић (прир.), Југословенски добровољци у Русији 1914−1918, Бг 1977; Я. Вишняков, А*.* Тимофеев, Г. Милорадович, Армия без государства. От сербского к югославянскому добровольческому корпусу в России во время Первой мировой войны, Москва 2014; М. Мицић, Незапамћена битка. Српски добровољци у Русији 1914−1918, Н. Милошево 2016.

А.лександар Животић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)