ДОБРИ ПОТОК

ДОБРИ ПОТОК, рудник антимона код Крупња. Појаве руде антимона на површини терена (изданци) на подручју Д. п. 1845. регистровали су наши рударски стручњаци Ђорђе Бранковић, Василије Божић и Стеван Павловић, а експлоатацију је 1865. започело Српско рударско друштво подрињских рудара. Десетак година касније покренута је организована експлоатација антимона на више локација овог подручја. Незадовољна радом концесионара, држава 1882. оснива рударску компанију под називом „Управа Подрињских рудника" са седиштем у Крупњу, којој је припао рудник Д. п. До краја II светског рата експлоатација антимона је осциловала, у периоду 1890--1943. произведено је 7.988,8 т антимон регулуса. После рата, добро организовану производњу антимона обједињавао је Рударско топионичарског басена Зајача. Лежиште Д. п., са сателитским лежиштима Ивице, Кик и Долић, организационо је припало руднику Столице. Сулфидна руда је преовлађујућа, откопано је 1,16 милиона т руде са 2,12% антимона и 49.778 т руде са 13,22% антимона. Производња је обустављена 1991, а рударски басен је приватизован 2006.

ЛИТЕРАТУРА: С. Вујић и др., Српско рударство и геологија у другој половини ХХ века, Бг 2014.

С. Вујић