ДИВЉА МАЧКА

ДИВЉА МАЧКА (Felis silvestris), типични представник фамилије мачака (Felidae) и реда месоједа (Carnivora). Д. м. спада у мале мачке: достиже дужину тела без репа 50--80 цм, a тежину 3--10 кг. Реп је дугачак 25--35 цм, дебео, са три црна прстена и врхом. Боја крзна је жућкастосивкаста или браонкастосивкаста са тамнијим уздужним пругама и тачкама. Мужјаци су већи од женки. Пари се једном годишње. Сезона парења је у фебруару. Бременитост траје 56 до 64 дана, а женка обично окоти 2--5 мачића. Иако могу живети и преко 10 година, просечан животни век у природи је обично 5--6 година. Главни фактори угрожавања д. м. су уништавање станишта (неконтролисана сеча старих шума), прекомерно изловљавање и хибридизација (укрштање) са домаћом мачком која може бити тако заступљена да у неким деловима ареала хибриди чине 80% природне популације. Храни се највише малим кичмењацима. Ипак, широм ареала и у свим сезонама, њен главни плен су глодари. Осим њих лови птице, гуштере, али се храни и њиховим јајима. Током лета инсекти (најчешће скакавци и зрикавци) могу имати релативно значајан удео у исхрани, док током зиме лешинe угинулиих животиња представљају значајнији извор хране. У близини људских насеља храну може налазити и на локалним депонијама. Може да прави штету фазанеријама и ловиштима, због чега је често прогањана и убијана. Одликује се једним од највећих ареала унутар породице којој припада у оквиру којег постоји неколико подврста. Европу и Малу Азију насељава типска подврста sylvestris, а северну Африку до тропског појаса, Саудијску Арабију и Арало-Касписјки регион subsp. lybica, за коју се претпоставља да је предак домаће мачке. Остале подврсте насељавају средњу и јужну Африку, Пакистан, Индију, Монголију и Кину. Настањује готово читав континентални део Европе, али је њен ареал изразито фрагментисан. Ареал обухвата и велика острва попут Сицилије, Сардиније, Корзике, Крита и Балеара. Нема је на просторима Данске, Феноноскандинавије и Ирске. На Британским острвима д. м. насељава само Шкотску. У односу на висински опсег, живи у шумовитим подручјима од обале мора и океана, па све до 2.250 м н.в., што се генерално поклапа са горњом шумском границом. У Србији је широко распрострањена. У Војводини насељава углавном поплавне шуме поред великих река (Дунав, Сава, Тиса, Тамиш, Бегеј) и шумовита подручја југоисточног Баната (Делиблатска пешчара, Вршачки брег) и Фрушке горе. Јужно од Саве и Дунава присутна је на целој територији, али у малим густинама и бројности где настањује различите типове шума брдских и планинских региона. Ређе се среће у четинарским шумама. Популација д. м. у Србији се процењује на око 7.000, а годишње се одстрели око 650 примерака. Лов је ограничен ловостајем од краја фебруара дo октобра. Популација д. м. у Србији је у опадању.

ИЗВОР: Cat Specialist Group (2002). „Felis silvestris". IUCN Red List of Threatened Species*.*Species. Version 2006. International Union for Conservation of Nature.

Д.ушко Ћировић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)