ДИМИТРИЈЕВИЋ, Хаџи Тодор

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Хаџи Тодор, публициста, фолклориста, посланик (Врање, 1. III 1889 -- Београд, 30. XI 1977). У Врању је завршио шест разреда гимназије, а једногодишњи телеграфски курс и студије славистике у Београду. Као стипендиста Културног фонда Михајла Пупина отишао је 1911. у Њујорк и сарађивао у Србобрану, који је 1913. уређивао неколико месеци. У Чикагу је 1914. објавио књигу Пропаст Аустрије. Од 1915. до 1919. био је врло активан публициста. Издавао је књиге на енглеском, шпанском и португалском језику. Предавања у корист српске војске држао је 1915. по целом свету. У Бразилу је 1918. објавио књигу на енглеском и португалском језику The heroic Serbs of Montenegro. Од 1921. до 1930. живео је у Чешкој, а у Америци је 1923. држао предавање као изасланик чешке владе. Након посете Христовом гробу објављује дело Хаџијино путовање по Светој земљи (Вр 1935). Народни посланик за Пчињски срез био је 1931--1935. Издавао је лист Наше село (1932--1941). Један је од највећих српских сaкупљача пословица између два светска рата. Издао је Врањанске пословице I (Бг 1935), које је разврстао тематски. Највише се интересовао за лексику и „ситнице језикословне", па је сачинио рукопис Збирке речи из Врања (1907--1908). Од 1955. издавао је Правописни билтен, у којем је оштро полемисао о појединим питањима језика и правописа.

ДЕЛА: Lexikon jugoslavico-germanico-latinum, Вр 1931; Писменост Академије наука, Бг 1936; Наше црквено питање, Бг 1940; Црквена лица о Николају, Бг 1940; Енциклопедијско-правописни речник, 1--16, Бг 1960--1969.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Витошевић, „Хаџи-Тодор Димитријевић", Расковник, 1980, 23; Р. Симовић, Људи и дела, II, Вр 1984; М. Златановић, Хаџи-Тодор Димитријевић, живот и дело, Вр 2001.

М. Златановић