ДИМИТРИЈЕВИЋ, Димитрије

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Димитрије, свештеник, комитски војвода (Ђаковица, 1881 -- Ниш, 17. XII 1917). Завршивши Призренску богословију прешао је у Србију и радио као свештеник и учитељ у селима уз српско-турску границу. Са чином резервног официра више пута је као комита прелазио на територију под турском влашћу. За њега је знала и аустроугарска обавештајна служба и означила га као опасног по монархију. У Првом балканском рату учествовао је као добровољац четник, а 1915. у I светском рату су га Бугари заробили и интернирали у логор у Старој Загори. Побегао је августа 1916. и у селу Гајтан у Јабланици формирао тајну комитску чету. Са браћом Влаховић формирао је Јабланички комитски одред који је у време Топличког устанка имао преко 5.000 бораца. У Обилићу је фебруара 1917. проглашен за војводу и постао начелник штаба одреда. Под његовом командом код Бојника је уништена једна бугарска потерна јединица, што је означило почетак Топличког устанка. Заузевши Лебане, кренуо је на Лесковац, али га је зауставио Коста Пећанац. Када је отпочео напад на слободну територију, држао је положај од Дољевца до Лебана, преко 30 км. Уживао је углед код сабораца, не само као свештеник, него и као храбар борац и одлучан командант, од миља назван „Поп Мита комита". После пропасти устанка придружио се Кости Војиновићу. Био је на трећем месту међу уцењеним устаничким вођама. Јавио се добровољно да српској команди у Солун однесе извештај о устанку и герилској борби, али су га код Тетова Бугари ухватили, пребацили у Ниш, зверски мучили и стрељали.

ЛИТЕРАТУРА: И. Симић, „Димитрије Димитријевић звани 'поп Мита комита', парох гргурски и војвода Топличког устанка", Преглед цркве Епархије нишке, 1938, 8--9; А. Митровић, Устаничке борбе у Србији 1916--1918, Бг 1987; Топлички устанак -- место у историји, Бг 1999.

Р. Милошевић