ДИМИТРИЈЕВИЋ, Александар

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Александар, генерал, маршал двора (Ниш, 6. II 1884 -- Њујорк, 3. IX 1963). Питомац 34. класе Ниже школе (1901--1905) и 19. класе Више школе Војне академије (1909--1911). У ратовима 1912--1913. био је водник у артиљеријском пуку Дунавске дивизије I позива. Био је рањен на Куманову. У I светском рату 1914--1917. био је командир 3. батерије Дунавског артиљеријског пука I позива. Био је ордонанс официр регента Александра 1917--1920. Од 1920. на генералштабној припреми. У Француској завршио курс борних кола, курс за везу и трансмисију. Био је на стажу у брдском пуку у Греноблу и три месеца у штабу корпуса у Нансију 1921. Унапређен у чин капетана 1912, мајора 1915, пуковника 1924, бригадног генерала 1929, дивизијског генерала 1934. У мирно доба био је 1905--1908. и од 1913. на дужности водника у Дунавском артиљеријском пуку, од 1908. водника у 2. дивизиону Шумадијског артиљеријског пука у Крагујевцу. Од 1913. био је командир 2. батерије Дунавског пука. После I светског рата био је командант 1. дивизиона Дунавског пука и ордонанс регента до 1920, потом шеф Оперативног одсека Ђенералштабног одељења Министарства војске и морнарице (МВМ). Од 1921. био је у Оперативном одељењу Главног генералштаба и наставник Тактике на Нижој школи ВA, поред редовне дужности. Од 1923. био је шеф Ђенералштабног па Оперативног одсека Ђенералштабног одељења МВМ. Од 1926. био је војни изасланик у Паризу. Именован је по жељи краља 1927. за в. д., потом и маршала Двора и на тој дужности је остао до 1934. Био је командант пешадије Дунавске дивизијске области, поред редовне дужности 1930--1931. Од 1932. био је в.д. помоћника Инспектора земаљске одбране, поред редовне дужности. Пензионисан је 1934. У Априлском рату био је командант Ибарске дивизије (резерва 3. групе армија), а после слома одведен је у заробљеништво. Из Немачке је после рата емигрирао у Брисел, потом у САД, где је и умро. Био је председник Српског комитета за помоћ (Serbian Relief Committee) у Њујорку. Посмртни остаци пренесени су у Београд 1963. За храброст у ратовима одликован Карађорђевом звездом IV степена два пута.

ДЕЛА: Тактика, Бг 1922; Наш Велики Краљ, Бг 1936.

ЛИТЕРАТУРА: Споменица 75. годишњице Војне академије 1850--1925, Бг 1925; М. Бјелајац, Војска Краљевине СХС/Југославије 1922--1935, Бг 1994; М. Бјелајац, Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918--1941, Бг 2004; Б. Глигоријевић*, Краљ Александар I Карађорђевић*, I--III, Бг 2010.

М. Бјелајац