ДИМИЋ,

ДИМИЋ, Ивана, драматург, књижевник (Београд, 30. VII 1957). Дипломирала драматургију на београдском Факултету драмских уметности (1982). Напоредо је апсолвирала на одсеку Опште књижевности са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. Завршила је постдипломске студије на CEU (Европски универзитетски центар) у Нансију (Француска) на одсеку Цивилизација (1984/85). Преводи са енглеског и француског (између осталих: Х. Пинтер, Е. Јонеско, Б. Расел, Т. Стопард итд.). Професионалну каријеру провела је у београдским позориштима (Атеље 212, Народно позориште, Позориште „Бошко Буха"), где је осим обављања управничких послова урадила велик број драматизација. Статус истакнутог уметника у Удружењу драмских уметника стекла је 2005. Написала је више драматизација и адаптација за позориште као и три сценарија за изведене ТВ серије (Позоришни речник; Вуков видео буквар; Кућа за маштање). Кратким причама је заступљена у више антологија. Драме Д. су тематски и жанровски разноврсне, а заједнички именитељ им је игриво, неконвенционално изналажење одговарајућих обликовних решења у предочавању драмске радње. Приче Д. су углавном врло кратке, сажете реминисценције на многа питања која живот доноси. Карактеришу их луцидна равнотежа ироније, ведрине, очаја, сарказма и наизглед необавезaн, али мисаоно обавезујући увид у егзистенцију. У роману Арзамас (Бг 2016) тематизује у српској књижевности сразмерно ретко обрађиван однос кћери и дементне мајке, а то приказује смењивањем драмских, дијалошких и прозно-есејистичких пасажа. Основна прича је сва од фикционализоване свакодневице, од наизглед сасвим обичних разговора мајке, кћери и епизодних ликова, док су поетски фрагменти или интерполиране кратке приче одмакнуте од непосредне реалности, представљајући посебну врсту мисаоног контрапункта или коменатара на неразумљивост и тежину живота којим, упркос искупљујућој снази беспоговорне љубави, господари Танатос. Награде: Награда „Тиба фестивала" за најбољи драмски текст (Змајовине пангалозе, 2007); Златни беочуг за трајни допринос култури; Годишња награда НП за представе Хенри VI и Женски оркестар; Нинова за роман Арзамас.

ДЕЛА: приче: Црна зелен, Бг 1995; Махорка, мастило и муж, Бг 1998; Узимање времена, Бг 2001; Има ли кога?, Бг 2006; Попис имовине, Бг 2009; драме: Пред огледалом, 1986; Пепељуга 1989; Бели угао, 1998; Гоље, 2001; Снежна бајка, 2004; Бели угао, 2009.

ЛИТЕРАТУРА: С. Ђорђић, „Предност даровитости", КН, 1995, 918; В. Павковић, Критички текстови, 1997; Т. Панчић, „Смрт и грумен љубави", Време, 2017, 1360; М. Пантић, „Замена места", Повеља, 2017, 3.

М. Пантић