ДЕВИЦА

ДЕВИЦА, планина у источној Србији која се, у склопу Балканског планинског система, простире правцем исток--запад дужином од око 11 км, а ширином од 12 км. На северу се простире до Сокобањске котлине и кањона реке Моравице (десна притока Јужне Мораве). На северозападу од планине Озрен дели је река Градашница (код Сокобање се улива у Моравицу), а на југозападу превој Власина и долина реке Ждрело (која се као Гојмановачка река улива у Топоничку реку, десну притоку Јужне Мораве). Јужни крај Д. завршава се стрмим одсецима, јужно од којих су села Галибабинац, Божинац и Бели Поток. На истоку планина се простире до Књажевачке котлине. На јужној и источној периферији Д. пружају се раседне зоне. Највиши врх је Чапљинац или Мањин камен (1.186 м н.в.), а други врхови су Гола чука (1.138 м), Чашке (1.136 м), и Оштра чука (1.074 м). Планина је позната по кречњацима велике чистоће. Изграђена је од доњекредних кречњака, глиновитих кречњака и глинаца. Једино је на северном крају утврђено распростирање мањих површина слојевитих банковитих кречњака, затим јурских слојевитих и банковитих кречњака и доломита (оксфорд-кимериџ и титон), те старије палеозојских конгломерата, пешчара, аргилошиста и кречњака. Дуго поље, које представља део северне падине Д., чине неогени конгломерати, пешчари, пескови, лапорци, кречњаци и глине. У његовом средишњем делу, правцем исток--запад, простире се узан појас плеистоцених урвинских бреча. Преовлађујући геолошки састав стена је предиспонирао постојање шкрапа, вртача, мањих увала и пећина. Најпознатије пећине су Читлучка пећина код рудника Соко, пећине у околини Раденковца (Црквиште и Градац), као и Делта пећина (Мечји врх) и пећина Пчелица (Дуго поље). Планина је богата водом, са великим бројем извора, од којих је најпознатије врело Моравице на североисточном делу планине. Они граде потоке и мале реке, које отичу према Сокобањској, Сврљишкој и Књажевачкој котлини. На планини су доминантне букове шуме (северна страна). Има доста дивљачи (вукови, медведи, дивље свиње). Неколико малих села налази се на ободу планине. То су типичне депопулационе средине. Највеће насеље је град Сокобања на северозападној подгорини, а око 2 км југоисточно од њега, изнад кањона Моравице, налази се тврђава Соко-град. На североисточној периферији планине је рудник мрког угља.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Нешић, „Резултати спелеолошких и спелеоклиматолошких истраживања Великог леденика на Девици, Ртањске и Тупужничке леденице", ГСГД, 2002, 82, 2; М. Зеремски, „Крас Озрена и Девице", Зборник радова Одбора за крас и спелеологију, 2002, 7; N. Ranđelović, D. Avramović, „Protected nature areas, flora and vegetation in vicinity of Sokobanja (Serbia and Montenegro)", Natura Montenegrina, 2004, 3; V. Popović, S. Milijić, P. Vuković, „Sustainable tourism development in the Carpathian region in Serbia", Spatium, 2012, 28.

Т.амара Лукић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)