ДЕВЕТ

ДЕВЕТ, последњи број у низу једноцифрених бројева, представља границу преласка у нови нивo. У народној традиционалној култури заузимао је посебно место у народним бајањима и усменим предањима. Симболично значење је било усмерено ка граничном обележју и промени. Третиран је у народу и као утростручавање броја три. На ширем јужнословенском простору, па и у Србији, сматра се да су веровања у значење броја д. старобалканско наслеђе, о чему говоре и нека археолошка налазишта (нпр. Атеница код Чачка). Римљани су празновали деветодневне светковине (novendialis) посвећене боговима у циљу заштите од злих сила. У српској народној традиционалној култури број д. се спомиње веома често у магијским текстовима и бајањима као превентива или као чин излечења од дејства злих сила у животном циклусу обичаја или у друштвеним обичајима. Тако је нпр. у Метохији народ веровао да ће село заштитити од куге (чуме) узоравањем око села 9 бразди са 9 пари волова. Према народном предању у околини Лесковца самовиле је могуће умилостивити са д. лепиња, које би носила бајалица са кошуљом оног за кога се верује да је оболео посредством ових митских бића. Код влашког становништва у Тимочкој крајини, у погребном култу, месили су 9 лепиња у кући покојника и намењивали женама које би дошле тога дана. Породиљу за коју се верује да су напале бабице, зла порођајна митска бића, купали би водом захваћеном с 9 извора. У Полимљу дојиља која нема довољно млека за подој бебе морала је да се купа испод 9 воденица и да испод сваке пије воду. Болесну децу су лечили свињском машћу опраном у „девет вода". Веровало се да кошуља од кучине, коју откају 9 нагих баба за једну ноћ, штити војника од куршума на бојном пољу. У српској народној бајци „Баш Челик" број д. је забрањен број и доноси несрећу јер се разоткривањем деветих врата ослобађа зло персонификовано у Баш Челику.

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Раденковић, Симболика света у народној магији јужних Словена, Ниш 1996; С. М. Толстој, Љ. Раденковић (ред.), Словенска митологија, Бг 2001.

В. Марјановић