ДЕСПОТОВИЋ, Милета

ДЕСПОТОВИЋ, Милета, пуковник, устанички командант (Ратковић, Левач, 1822 -- Јагодина, 28. I 1890). Службу започео као писар у Београдском округу. Са С. Книћанином је учествовао у српском покрету у Војводини 1848, где је добио чин капетана. Отишао је у Русију 1850. и постао официр у гардијској коњици. Током Кримског рата 1856. регрутовао је и обучавао војнике у Влашкој и Молдавији. Пензионисан је 1872. у чину пуковника. На свој захтев 1876. је примљен у српску војну службу. Српска влада га је августа исте године послала у Црне Потоке, средиште босанских устаника, као намесника српског кнеза, са задатком да уједини све чете. У његове руке прешла је војна, управна и финансијска власт. На свим документима се потписује као „главнокомандујући босанске војске и управитељ босанског народа". Пошто је дошао из Србије са инструкцијама да избегне грађански рат, издао је једну прокламацију у којој је позвао све становнике Босне, без обзира на веру и сталеж, да му се придруже. Одмах по доласку са променљивим успехом организовао је нападе на Петровац, Оџаке, Кључ и Гламоч. По склапању примирја у Првом српско-турском рату добио је наредбу из Београда да прекине са акцијом, али је очувао контакте са славенофилским комитетима и црногорским кнезом. У пролеће 1877. наставио је са акцијама мањег интензитета, сматрајући да устаници нису способни ни обучени за веће операције. Део устаника га је прогласио за генерала, док је у другом делу имао јаку опозицију. Након пораза на Црним Потоцима августа 1877. прешао је у Војну границу, где је ухапшен и интерниран у Линц, а одатле је враћен у Русију. Појавио се на Берлинском конгресу и са Васом Видовићем се залагао за остварење циљева босанских устаника, а када је постало јасно да ће БиХ окупирати Аустроугарска, предложио је Јовану Ристићу да посредује између Србије у Турске у пружању отпора окупацији. Обилазио је и остале европске престонице безуспешно се залажући за устаничке циљеве.

ЛИТЕРАТУРА: В. Красић, Устанак у Босни од 1875--1878. год. Грађа за новију српску историју рата за ослобођење, Н. Сад 1884; В. Чубриловић, Босански устанак 1875--1878, Бг 1996; М. Екмечић, Устанак у Босни 1875--1878, Бг 1996.

Ј. Вељковски