ДЕПЕНДЕНЦИЈАЛНА ГРАМАТИКА

ДЕПЕНДЕНЦИЈАЛНА ГРАМАТИКА (лат. dependens: који зависи), правац структуралне граматике у којој се синтагматски односи у реченици посматрају са становишта односа зависности између делова синтаксичке структуре. Француски лингвиста Лисјен Тенијер увео је у лингвистику појам валентности (1959), одраније пoзнат у хемији, који је дефинисао примарно као способност глагола да у реченици отвори места ограниченом броју актаната, везујући их за себе као сателите. Тако је Тенијер глаголу доделио улогу реченичног регенса, а осталим члановима реченице статус депенденса. На овај начин је однос регенс--депенденс устоличен као кључна синтагматска релација подесна за опис сваке језичке структуре. Поменути хијерархијски однос представља се у виду дијаграма, или стабала, где више место заузима регенс а ниже депенденс, који су међусобно повезани линијом, нпр.: