ДЕМОКРАТИЈА

ДЕМОКРАТИЈА, главни орган Демократске заједнице који је излазио у Београду 1919--1925. Први број објављен је 1. V 1919. У име Демократског клуба за првог власника именован је Богдан Медаковић; политички директор био је Радоје Јовановић, а административни директор Славко Шећеров. Током прве године излажења још четири личности су руководиле листом као његови власници. Од броја 29, који је изашао 1. VI 1919, као власник се наводи Адолф Рибникар, од броја 68, објављеног 19. VII 1919, то је Милорад Драшковић, а од броја 169. Мика Р. Радивојевић. У наредним годинама власници су ретко мењани. Од броја 446 (1920) власник Д. био је Љубомир Давидовић, а од броја 1.250 (1924) Коста Кумануди. Током прве године излажења лист је изменио и четири главна уредника. Први главни уредник био је Богосав Војиновић (од броја 11), затим Владимир Ћоровић (од броја 25, који је објављен 28. V 1919), па Милан Живковић (од броја 54) и на крају Гојко Петровић (од броја 280). Касније су се на месту уредника налазили Радисав Тасић (од броја 632 из 1921), Милутин Димитријевић (од 1924) и на крају Петар Петровић (од броја 1.250 из 1924). Пратећи промене у политичкој групацији из које је настала, и Д. се мењала, те је од 1921. излазила као „главни орган Демократске странке". Током шест година постојања лист је био изразито критичан према владама у којима није била заступљена Демократска странка. Залагао се за слободу штампе, доносио прилоге из књижевности и културе. Штампан је у Ротационој штампарији у Београду, на ћирилици и латиници. Последњи број објављен је 3. I 1925.

ЛИТЕРАТУРА: В. Драговић, Српска штампа између два рата. Основа за библиографију српске периодике 1915--1945, Бг 1956; М. Бјелица, 200 година југословенске штампе. Преглед историје новинарства, Бг 1968; Библиографија београдске штампе 1835--1991, Бг 1991; М. Кисић, Б. Булатовић, Српска штампа 1768--1995. Историјско-библиографски преглед, Бг 1996.

М. Гулић