Делић, Стеван

Делић, Стеван, учитељ, писац, етнограф (Требиње, 6. II 1865 -- Сарајево, 10. VIII 1927). Пореклом из занатлијске требињске породице, у Сарајеву је завршио четири разреда гимназије и учитељску школу (1887). Читав радни век службовао је у просвети. Након школовања постављен је најпре за учитеља у Требињу, потом у Чајничу (1889--1892). Службовао је у Гацком као привремени (1892--1902), а потом и стални школски управитељ (1902--1907). У родно Требиње враћа се 1907. где је био школски управитељ, све до 1912. када одлази у Сарајево, где је обављаo дужности управника просветних установа све до пензионисања 1924. Уз просветни рад исказивао је склоност ка проучавању народне књижевности, етнологије и историје. У Босанској вили објављивао је од 1890. народне приповетке, предања и народне песме. Од значаја је његова збирка лирских народних песама које је прикупио у Требињу, из које је 111 објавио под називом Дилберке. У својим научним чланцима објављиваним у Гласнику земаљског музеја, Босанској вили, Босанско-херцеговачком источнику, Зори и Школском вјеснику посвећивао је пажњу животу, обичајима и предањима народа. Неколико његових научних радова преведено је на немачки језик. У научном опусу нарочиту пажњу посветио је родном Требињу и ширем херцеговачком завичају. Писао је о Самобору код Дрине, Петровом манастиру код Требиња, сеоској свадби у Гацком. Објавио је два стара натписа из Херцеговине, од којих је од посебног значаја натпис на гробници требињског жупана Грда (ХII в.) пронађеној у рушевинама цркве у Полицама, jeр садржи најстарији познати помен Требиња на споменицима материјалне културе (С. Делић, „Два стара натписа из Херцеговине", ГЗМ, 1913, 23).

ЛИТЕРАТУРА: Т. Крушевац, Сарајево под аустро-угарском управом 1878--1918, Сар. 1960; С. Срндовић, Грађа за библиографију радова о Херцеговини, 1. Монографске публикације, Бг 2000.

Д. Јечменица