ДЕКОНСТРУКТИВИЗАМ

ДЕКОНСТРУКТИВИЗАМ, уметнички правац произашao из геометријских и конструктивистичких традиција модерне који се прво појављује у архитектури, као наставак постмодернизма с краја 80-их година XX в. Ова постмодерна обнова, лишена авангардног набоја, састоји се од комбиновања геометријских елемената преузетих из вокабулара историје уметности модернизма, од аналитичког кубизма преко футуризма и руског конструктивизма до поп-арта.

Ж. Гвозденовић

У савременој српској архитектури не постоји у свом пуном облику. Извесна деконструктивистичка настојања примећују се у делима Бранислава Митровића (двострука фасада на Палати „Цептер", са коауторима Милуновићем и Тешићем, у Ул. краља Петра и шокантно испуштено поткровље у згради Банке у Рајићевој улици). Остали необични склопови, као што су комбинована фасада и витки стубови који носе само испуст кровне плоче у примеру нове зграде Југословенског драмског позоришта, могу се уврстити у корпус пост-модерне пре него у корпус д.

З. Маневић

ЛИTЕРАТУРА: А. Ерјавец, „Деконструкција у архитектури", Дело, 1992, 3--4; M. Wisley, „Deconstructivist Architecture", Deconstruction: Critical Concepts in Literary and Cultural Studies, London 2003; С. Малдини, Стилови и покрети у српској архитектури крајем ХХ и почетком XXI века, Бг 2009.