ДАНИЛО (Дајковић)

ДАНИЛО (Дајковић), митрополит црногорско-приморски (Друшићи код Цетиња, 19. X 1895 -- Цетиње, 14. IX 1993). Под световним именом Томо завршио Богословију на Цетињу и Богословски факултет у Београду. Као добровољац учествовао у балканским (1912--1913) и I светском рату (1914--1915). Рукоположен је 1920. и вршио парохијску службу до 1930. Оставши удовац, замонашио се и обављао многе одговорне дужности у Српској цркви. Био је секретар Духовног суда у Штипу и Скопљу до 1941. Као управник патријаршијског двора у Београду хиротонисан је 1961. за митрополита црногорско-приморског. Уложио је сву своју снагу да нормализује црквени живот у епархији која је за време рата тешко осакаћена како рушењем храмова тако и мучеништвом свештенства и монаштва, а чије се страдање наставило и у комунизму. Разбудио је своје верски успаване савременике, послао много ученика у богословију, освежио свештеничке и монашке редове, охрабрио свештенство дајући му помоћ из прилога острошког манастира. Дао је замах обнови храмова завршавајући оне чија је изградња започета још пре II светског рата. Његовом иницијативом СА Сабор отворио је Монашку школу у Острогу. Када је црногорска влада остала упорна у намери да сруши Његошеву капелу на Ловћену и на гробу српског епископа Петра II подигне пагански маузолеј, поднео је оставку зато што „не жели да уђе у историју да је за време његовог митрополитства погажен Његошев завет и срушена капела на Његошевом гробу". Патријарх Герман и епископ браничевски Хризостом отпутовали су у манастир Савину и једва га умолили да повуче оставку. У старости му је постављен викарни епископ као помоћник, али је по својој молби 1990. пензионисан. Сахрањен је у манастиру Острогу.

ЛИТЕРАТУРА: Ст., „Избор и хиротонија митрополита црногорско-приморског Данила", Гласник СПЦ, 1961, 7--8; Сумрак Ловћена, Бг 1989; „Упокојио се у Господу митрополит црногорско-приморски Данило", Гласник СПЦ, 1993, 9.

Р.адомир Милошевић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)