ДАБИЖИВ

ДАБИЖИВ, властелин, слуга (Попово, почетак XIV в. -- Србија, после 1349). Припадао је породици Друговића (Чихорића) из Попова са баштином у Величанима, а поседе су имали и у Требињу и Жрновници. Санковићи су ову породицу уздизали на рачун Николића. У време краља Душана био је намесник у Требињу. Помиње се у повељи из 1345, којом Душан ослобађа Дубровчане од царине код Требиња. На српском двору је носио титулу слуге. Први пут се помиње 1334, када је неким Дубровчанима код Брскова одузео неке ствари и само део њих вратио. За намесника у Требиње је дошао пре 1341, а 1343. помиње се и његов заменик по имену Медош. Као управник области у суседству Дубровника сукобљавао се са Општином због поданика и због царине коју је увео код Требиња, вероватно на прелазу Требишњице. Од почетка 1344. Дубровчани су се жалили српском краљу на њега, а посланство су упутили 1345, када су добили повељу о укидању царине. Д. је склоњен из Требиња, а на његово место је средином 1346. дошао великаш Угљеша. Наредне, 1347, осуђен је да надокнади вредност једног коња узетог у Конавлима, а 1349. је боравио у Дубровнику, када се у изворима последњи пут помиње. Имао је браћу: тепчију Степка, жупана Вратка и Ненца Чихорића, који је такође имао сина Д. Породица се преко Ненца ородила са Санковићима, јер се он оженио сестром Санка Милтеновића.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, Бг 1902.

ЛИТЕРАТУРА: К. Јиречек, „Властела хумска на натпису у Величанима", Зборник Константина Јиречека, 1959, 1; С. Мишић, Хумска земља у средњем веку, Бг 1996.

С. Мишић