ДАБИНОВИЋ, Божо

ДАБИНОВИЋ, Божо, бродовласник, привредник, добротвор (Доброта, Бока Которска, 15. X 1924 -- Монако, 13. II 1999). Потомак угледне которанске породице. Отац Антон је био доктор права и универзитетски професор који је живео и радио у Котору, Загребу и Трсту. Школован у Француској и Швајцарској, Д. је показао изузетан таленат за поморство као део породичне традиције. Постаје бродовласник већ у 27. години. У Швајцарској је 1951. основао компанију „Cargos Maritimes" купивши остарели пароброд дуг 41 м са носивошћу само 450 т, изграђен 1919. у Холандији, и уписавши га у Швајцарски регистар. Унапређује посао и оснива „Дабиновић СА" у Женеви, тргујући изузетно вешто: купујући јефтино, а после реновирања продајући скупо на поморском тржишту, региструје бродове бесплатно под егзотичним заставама Бурундија, Костарике, Саудијске Арабије, Сомалије и сл. Посебно је од 1980. успешно радио са Сент Винсентом, који је захваљујући величини његове флоте постао и члан Међународне поморске агенције (IMO), а Д. његов представник, чиме је проширио иначе добре пословне везе у свету поморства. Лондонски водећи светски часопис за поморство IHS Fairplayn наводи да бродови Д. почетком XXI в. чине 33. по величини флоту у светском поморству. До сада су кроз његову компанију прошла чак 52 трговачка брода укупне носивости скоро милион т. У тој флоти и данас се налазе бродови купљени од бивше Југославије, плове под ранијим или новим називима, а његови клијенти у куповини биле су разне далматинске фирме. Д. је своје пословање из Швајцарске 1975. пренео у Монако, где је и данас седиште његове компаније: за њу плове људи из његовог завичаја, а бродове ремонтује у бродоградилишту Бијела. Познат је и као велик добротвор, помагао је свој завичај после земљотреса 1979, а у Доброти је обновио зграду библиотеке Факултета за поморство у Котору. Његове послове наставили су син Стеван у Монаку и кћи Најла у Швајцарској.

ИЗВОР: Архива Факултета за поморство у Котору.

ЛИТЕРАТУРА: М. Живић, „Отворено море", Сплитски магазин, 15. и 30. VIII 2013, 193/194.

О. Белосавић Милановић; М. Милановић