БУСИНАЦ

БУСИНАЦ, бушинац, бушин (Cistus), род вечнозелених жбунова, високих 50--50–250 цм, из породице Cistaceae. Листови су наспрамни, цели, јајасти, елиптични, линеарно ланцетасти, длакави са обе или само са доње стране. Цветови су појединачни, крупни у пречнику 3--3–6 цм, ретко и до 10 цм, белих, ружичастих или љубичастих круничних листића, код неких врста са тамном пегом у основи латица. Прашници су многобројни. Плод је чаура са много ситних семена. Род обухвата око 20 врста распрострањених у Средоземљу, допирући до Канарских острва и Крима. Највећи број, 14 врста, налази се у западном Медитерану, док је у приморју Балканског полуострва заступљено 6 врста (C. salviaefolius, C. creticus, C. incanus, C. albanicus, C. monspeliensis и C. parviflorus). Са другим медитеранским вечнозеленим дрвенастим врстама, нарочито врстама рода Erica, образују на камењарима у Јадранском приморју жбунасте формације типа гариге под називом бушљици. Сличне заједнице на Пиринејском полуострву познате су као харал. У Македонији улазе у састав псеудомакије. Веома су декоративне врсте, а од неких се добија ароматично уље које се користи у козметици и као конзерванс.

ЛИТЕРАТУРА: E. F. Warburg, „Cistus L.", у: Tutin et al. (ур.), Flora Europaea, 2, Cambridge 1968.

Владимир Стевановић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)