БУЉИНА

БУЉИНА, велика ушара (Bubo bubo), највећа сова на свету, која припада реду Strigiformes, фамилији типичних сова Strigidae*.* Род б. Bubo сачињавају три врсте великих сова космополитског распрострањења, једино не насељавају Аустралију. Америчка б. Bubo virginianus насељава обе Америке, а капска б. Bubo capensis Африку. Б. Bubo bubo распрострањена је у читавој Евроазији од четинарских и листопадних шума, преко Медитерана на југ до степа, полупустиња и пустиња оријенталне и етиопске области. Описан је велики број подврста од којих у Србији живи типска Bubo bubo bubo. Крупних је црвено-наранџастих очију са чуперцима перја, а на врху главе у облику ушију (отуд име ушара). Женке су нешто крупније и могу бити тешке до 4 кг. Дугачке су 55--75 цм, а распон крила им је 1,4--2 м. Б. обично лови са првим сумраком. Храни се пленом тежине од 20 г до 2,5 кг, као што су зечеви, младе лисице, птице, чак и друге сове, глодари и јежеви. Често се виђа на ђубриштима где лови пацове. У Србији насељава планинске области и гнезди се на неприступачним местима као што су рупе и мале поткапине окомитих литица у клисурама, ређе на земљи од низија до субалпијских региона. У Војводини је ретка гнездарица. Полаже 1--4 бела јајета. Инкубација траје месец дана. Млади излећу после 6--7 недеља. Угрожена је у централној Европи, а у Србији је строго заштићена врста. Процењује се да се у Србији гнезди 250--400 парова.

ЛИТЕРАТУРА: H. Mikkola, Owls of Europe, Carlton 1983; C. König, F. Weich, J.-H. Becking, Owls. A guide to the Owls of the World, Sussex 1999; С. Пузовић и др., „Птице Србије и Црне Горе -- величине гнездилишних популација и трендови 1990--2002", Ciconia 2003, 12.

С. Маринковић