БУДИСАВЉЕВИЋ, Милан

БУДИСАВЉЕВИЋ, Милан, књижевник, класични филолог (Врело код Коренице, Лика, 28. III 1874 --– Сремски Карловци, 21. II 1928). У Загребу студирао класичну филологију. Службовао у Карловцу и Госпићу, а од 1903. у Сремским Карловцима као професор гимназије и управник Богословског конвикта (1903--1903–1928). Урeђивао часопис Бранково коло (1905--1905–1911). Иако је увећао број претплатника и увео га међу најважније српске периодичне публикације, усљед полемике између Ј. Скерлића и Ј. Живановића доживио је непријатна подметања, те се повукао с уредничког мјеста. Био је члан Књижевног одељења Матице српске. Први рад објавио у Босанској вили (1890). Сарађивао и у Стражилову, ЛМС (1899--1899–1914), Бранковом колу (1905--1905–1912) и др. Осим приповиједака написао је сатирични еп Омерова Jaшијада (Ср. Карловци 1907) и есеј Смисао и вредност живота (Ср. Карловци 1921). Дијелове недовршене трагедије Момир и Гроздана објавио у Гласнику нaродног већа (Ср. Kарловци 1918). Приказивао савремена дјела српске и хрватске књижевности, издања СКЗ и Матице хрватске. Огледом Лаза Костић (Н. Сад 1912) отворио серију расправа о Костићу-мислиоцу и „апостолу културе", док је студија „Илијада у огледалу косовских пјесама" (Школски вјесник, 1903) у решавању хомерског питања сачувала модерност до данас. Његове збирке приповиједака изазвале су пaжњу аутентичношћу социјалне драме личког живота и топлином приповједачког гласа. Као уредник дао је часопису Бранково коло модернистички лик, aфирмишући симболисте и импресионисте (Винавер, Ускоковић, Королија, Ћурчин, Станковић) и доносећи преводе најбољих савремених европских аутора (Чехов, Рилке, Вајлд и др.). С грчког превео Еурипидову Медеју (Земун 1920).

ДЕЛА: Приповијести, Зг 1899; Приче, Нова збирка „Биједних људи", Мостар 1902; Тмурни дневи, Мостар 1906; Таласи и есеји, Зг 2005; Тмурни дневи (изабране приповијетке), Зг 2006.

ЛИТЕРАТУРА: С. Кораћ, Књижевна хрестоматија: Из баштине српског народа у Хрватској, Зг 1979; К. Марицки Гађански, „Први превод Еурипидове Медеје на српски и Милан Будисављевић", у: Књижевно насљеђе Српске Крајине, Н. Сад 1997; Д. Иванић, Књижевност Српске Крајине, Бг 1998; М. Демић, „Милан Будисављевић романописац и есејиста", у: Роман Таласи и есеји/МБ, Зг 2005**.**2005.

Д.ушан Иванић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)