БУДИМИРОВИЋ, Јован

БУДИМИРОВИЋ, Јован, пуковник, племић (Мартинци, Срем, 1. IV 1767 -- Мартинци, 22. III 1839). Војничку каријеру започео 1783. као редов у Петроварадинској граничарској регименти (бр. 9) у којој је постао десетар и каплар. У току последњег аустро-турског рата ступио у Српски фрајкор Михајла Михаљевића, из којег је изашао као „корпс-ађутант" и вратио се у своју регименту као региментски ађутант. Кад је због рата Аустрије против Француске обновљен Српски фрајкор, нашао се у њему 1793. са чином поручника, да би 1794. добио чин оберлајтнанта. Учествовао у биткама у Немачкој 1796: у јуришу код Емендинга његова чета је убила 100 Француза а изгубила 50 својих војника. У једној бици у северној Италији успео је да однесе победу над Французима и зароби један топ. Вративши се с ратишта, био је премештен у Михановићев корпус у Банату, у којем је 1800. стекао чин капетан-лајтнанта, а децембра исте године и чин капетана. Годину дана касније прекомандован је у своју матичну Петроварадинску регименту, а 1805. у Прву секлерску (ердељску) граничарску регименту. У критичним данима у јесен 1813, у чину мајора, служио је у Славонској бандеријалној инсурекцији (народној војсци) па је за заслуге 4. децембра исте године добио угарско племство. Почетком новембра 1814. вратио се у Петроварадинску регименту, али је почетком јула 1815. постављен за команданта Првог буковинског добровољачког батаљона. Пола године касније прекомандован је у Влашко-илирску граничарску регименту у Банату, а почетком 1819. у Влашку регименту бр. 16, у којој је јуна исте године унапређен у чин потпуковника. Убрзо потом премештен је у Крижевачку граничарску регименту бр. 5, а затим у Другу банску граничарску регименту (бр. 11). Септембра 1820. добио је место у Немачко-банатској регименти бр. 12, а 1825. био је унапређен у чин пуковника. На том положају остао је до пензионисања 1827.

ИЗВОР: А. Ђукић, Срби пуковници и генерали, РОМС.

ЛИТЕРАТУРА: ЛМС, 1824 I; 1825, II; 1846, 73, 22; 1847, 76, 30; Д. Павловић, Србија за време последњег аустро-турског рата 1788--1791, Бг 1910.

С. Гавриловић