БРИКНЕР, Александер

БРИКНЕР, Александер (Brückner, Aleksander), слависта, лексикограф, историчар књижевности (Тарнопољ, Галиција, 29. I 1856 -- Берлин, 24. V 1939). Гимназију завршио у Лавову, студије у Бечу код Ф. Миклошича и у Берлину код В. Јагића. Докторирао 1876. и хабилитирао 1878. у Бечу. Био је приватни доцент словенских језика и књижевности на Универзитету у Лавову (1878--1880). После Јагићевог одласка 1881. изабран је за ванредног професора Берлинског универзитета, где је држао Катедру словенске филологије до пензионисања 1924. Б. је последњи представник позитивистичке филологије. Писао је на немачком и пољском. Његови најзначајнији радови из области историје културе су Историја пољске културе (Dzieje kultury polskiej, 1--4, 1930--1946) и старопољска енциклопедија (Encyklopedia staropolska I--II, 1939). Написао је неколико историја пољске књижевности и једну руске, етимолошки речник пољског језика (Słownik etymologiczny języka polskiego, 1927). Објављивао је радове о словенској и балтичкој митологији. Проучавао је најстарије периоде пољске и словенске културе и открио је и издао најстарији познати рукопис на пољском Проповеди св. Крста (Kazania świętokrzyskie). Посветио је бројне полемичке студије делу Ћирила и Методија. У критици је био оштар (нпр. у приказу Даничићевих „Коријена с ријечима од њих посталијем у хрватском или српском језику", Archiv für slavische Philologie, 1879, 3). Бавио се и питањима о Константину Михаиловићу из Островице и његовом делу Јаничареве успомене или Турска хроника. Био је члан Пољске академије, Императорске руске академије, Ученог друштва у Лавову и др. На предлог Стојана Новаковића изабран је за дописног члана Српске краљевске академије (Академије философских наука) 1906.

ЛИТЕРАТУРА: Годишњак СКА, 1906, 19; Ситнији списи Ђ. Даничића 1. Бг 1925; Т. Лер-Сплавињски, „Кратак преглед рада на проучавању пољског језика", ЈФ, 1933--34, 13; Zeitschrift für Slawistik, Bd., 1980, 25; Ђ. Живановић, Живот и дело Константина Михаиловића из Островице, Бг 2006.

Г. Радојчић Костић